Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
омаших претпреглед |
половина |
||
Ред 6:
Начелно узето, српско уобличавање руских имена не полази од [[Гласовна транскрипција|фонолошке транскрипције]], од гласовне структуре имена у данашњем руском изговору, него од једног старијег стања руског језика, одраженог у писму и правопису, који је у великој мери конзервативан и историјски. У том правопису огледа се старији лик речи, који често представља исходни праруски облик, који важи и за два друга источнословенска језика — [[Украјински језик|украјински]] и [[Белоруски језик|белоруски]]. Дакле, српски транскрипт првенствено одговара руском праоблику, као уосталом и руски транскрипт ''Белград'' за [[Београд]].
Наравно, ослањање на писмо условљава занемаривање три битне позиционо условљене промене руских гласова. Занемарују се обезвучавање сугласника на крају речи, промене (редукција) самогласника везане за неакцентоване слогове и умекшавање сугласника испред вокала предњег реда (''е, и''). Од треће одреднице, додуше, име неких одступања, о чему ће даље бити речи. Ове три појаве не уочавају се ни у руском писму, тако да основни поступак није утврђивање изворног изговора и проналажење најближих српских еквивалената, већ пресловљавање руске ћирилице. Тако постоје облици типа [[Псков]], [[Новгород]], [[Волгоград]], [[Москва]], [[Синељниково]], а не на пример ''Пскоф, Новгарат, Валгаграт, Масква, Сињељњикава'', до којих би доводило пуко опонашање изговора.
Захваљујући овом поступку ослоњеном на писмо, у именима се лакше уочава њихова међусобна веза, као и сродни словенски форманти, што би у фонолошки надахнутом писању често било замагљено (нпр. важи однос река [[Волга]] – Волгоград, док би се у „Валгаграт“ замаглила и веза с именом ''Волга'' и са српском речју тј. формантом ''град'').
== Опис система ==
Специфичне графије руске ћирилице преносе се у српски језик делом истоветно, а делом постоје поједине разлике. Транскрипциони систем за имена из руског језика табеларно се може представити на следећи начин:
* '''-{ль, нь}-''' — транс. '''љ, њ''' (рус. -{Гоголь, Севастополь, Тюмень}- — ''Гогољ, Севастопољ, Тјумењ'')
** изузетно традиционално транс. '''л, н''' у примеру Олга (рус. ''-{Ольга}-'')
* '''-{ля, лю, ня, ню}-''' — транс. '''ља, љу, ња, њу''' (рус. -{Галя, Ваня, Анюта}- — ''Гаља, Вања, Ањута'')
** исто '''-{лья, лью, нья, нью}-''' транс. '''ља, љу, ња, њу''' (рус. -{Ульянов, Ильюшин}- — ''Уљанов, Иљушин'')
* '''-{ле, ли, не, ни}-''' — транс. '''ле, ли, не, ни''' (рус. -{Леонид, Сахалин, Невский}- — ''Леонид, Сахалин, Невски'')
** али тамо где је уобичајено транс. '''ље, љи, ње, њи''' (види коментар испод за примере)
** '''-{лье, льи, нье, ньи}-''' редовно транс. '''ље, љи, ње, њи''' (рус. -{Ильин, Арсеньев}- — ''Иљин, Арсењев'')
* '''-{лё, нё}-''' — транс. '''љо, њо''' (рус. -{Рублёв, Плетнёв}- — ''Рубљов, Плетњов'')
** и кад се пише упрошћено '''-{ле, не}-''' транс. '''љо, њо''' (рус. -{Рублев, Плетнев}- — ''Рубљов, Плетњов'')
** изузетно упрошћено транс. '''ље, ње''' (рус. -{Алёхин/Алехин, Кишинёв/Кишинев}- — ''Аљехин, Кишињев'')
** и '''-{льё, ньё}-''' исто транс. '''љо, њо''' (ретки примери типа рус. -{Ильёв}- — Иљов)
* '''-{чё, шё, жё, щё}-''' — транс. '''чо, шо, жо, шчо''' (рус. -{Лихачёв, Хрущёв}- — ''Лихачов, Хрушчов'')
** исто тако и за типолошки слична имена (рус. -{Лихачов, Хрущов}- — ''Лихачов, Хрушчов'')
* '''-{я, ю, ё}-''' (остало) — транс. '''ја, ју, јо''' (рус. -{Рюрик, Вятка, Семён, Фёдор}- — ''Рјурик, Вјатка, Семјон, Фјодор'')
** исто '''-{ья, ью, ьё}-''' транс. '''ја, ју, јо''' (рус. -{Демьян, Вьюрков, Муравьёв}- — ''Демјан, Вјурков, Муравјов'')
** изузетно упрошћено '''-{(ь)ё}-''' транс. '''(ј)е''' (рус. -{Орёл, Потёмкин, Соловьёв}- — ''Орел, Потемкин, Соловјев'')
* '''-{е}-''' (почетно) — транс. '''је''' (рус. -{Елена, Андреев, Видное}- — ''Јелена, Андрејев, Видноје'')
** '''напомена''': почетно '''-{е}-''' означава позицију на почетку имена и иза самогласника, ''-{ь}-'' или ''-{ъ}-''
** исто тако '''-{ье}-''' редовно транс. '''је''' (рус. -{Прокофьев, Шереметьев}- — ''Прокофјев, Шереметјев'')
* '''-{и}-''' (иза -{ь}- или -{ъ}-, ван -{л, н}-) — транс. '''ји''' (рус. -{Захарьин, Аркадьин}- — ''Захарјин, Аркадјин'')
** исто иза самогласника у суфиксима додатим основама на ''ј'' (рус. -{Тимофеич}- — ''Тимофејич'')
** '''напомена''': да је основа на ''ј'' указује чињеница да је ''-{Тимофеич}-'' настало од ''-{Тимофей}-'' (Тимофеј)
* '''-{ы, э}-''' (често страно) — транс. '''и, е''' (рус. -{Алатырь, Эдуард, Эрих}- — ''Алатир, Едуард, Ерих'')
* '''-{ь, ъ}-''' (предвок. ван -{л, н}-) — транс. '''ј''' (рус. -{Захарьин, Подъячев}- — ''Захарјин, Подјачев'')
* '''-{ь, ъ}-''' (остало) — транс. '''∅''' (рус. -{Казань, Матьково, Дьяконов}- — ''Казањ, Матково, Дјаконов'')
* '''-{дз, дж}-''' — транс. '''дз, џ''' (рус. -{Дзержинск, Биробиджан}- — ''Дзержинск, Биробиџан'')
* '''-{й}-''' (полувокал) — транс. '''ј''' (рус. -{Андрей, Байкал}- — ''Андреј, Бајкал'')
** у придевским именима '''-{-ый, -ий}-''' транс. '''и''' (рус. -{Чёрный, Жуковский}- — ''Чорни, Жуковски'')
** за женске особе варијанта '''-{-ая}-''' транс. '''а''' (рус. -{Чёрная, Жуковская}- — ''Чорна, Жуковска'')
* '''-{щ}-''' — транс. '''шч''' (рус. -{Щедрин, Селищев, Щепкин}- — ''Шчедрин, Селишчев, Шчепкин'')
Српском наставку ''-ић'' из презимена одговара наставак ''-{-ич}-'' из руског језика, тако да се раније обично подешавао: Лав Николајевић Толстој. Данас се, међутим, као норма задржава наставак ''-ич'': [[Лав Толстој|Лав Николајевич Толстој]]. Српска имена из дијаспоре, пак, писаће се како стварно и гласе: [[Михаил Милорадовић|Милорадовић]] и слично. Није оправдано ни залагање појединих слависта да се ''-{щ}-'' замењује гласовно ближим ''шћ'' уместо нормираним ''шч''. Други облик је већ ушао у обичај, а и више погодује као општија источнословенска замена. Остала слова преносе се без измене, с тим што се обично [[Једначење сугласника по звучности|гласови једначе по звучности]]: Обрасцов (рус. ''-{Образцов}-''), Мерешковски (рус. ''-{Мережковский}-''), Витепск (рус. ''-{Витебск}-'').
== Литература ==
| |||