Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 161:
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
На наредној слици, дата су два типична дијаграма фактора аеродинамичког оптерећења у функцији брзине <big>v–-{n}-</big>, који представљају анвелопу ограничења лета авиона. Први је дат у функцији стварне брзине, за једну одређену висину лета, а други у функцији еквивалентне брзине, за све висине лета.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>Mehanika leta, pp. 265–267, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; padding:8px;"
|