Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Фактор аеродинамичког оптерећења''' је однос величина [[узгон]]а и [[тежина|тежине]] летелице:
: <math>\ n = \frac{R_z}{G}</math>
Са њим се величина силе узгона изражава преко тежине летелице, као еквивалента неопходног за одржање конкретног режима лета. Фактор аеродинамичког оптерећења представља глобалну меру оптерећења структуре летелице, сваког њеног дела и свега онога што се тренутно налази у њој, па и људства ([[пилот]]а, остале посаде и путника). Користи се као погодан фактор за анализу и синтезу оптерећења посаде и структуре летелице, каопа према томе за одређивање услова издржљивости човека и за димензионисање носећих делова летелице. Пошто представља вредност узгона, у односу на тежину, уједно је и мера маневра летелице, изазваног са вишком или мањком узгона, у односу на тежину.<refпотребан name="-{Mehanikaза leta,уравнотежење pp.тренутних 236инерцијалних i 237, Dr Ingсила. Zlatko Rendulić, {{sfn|Рендулић|198.}-">Mehanika leta, |pp. =236 i 237, Dr Ing-249}}{{sfn|Милошевић|2008. Zlatko Rendulić, 198.</ref>|pp=164-168}}
 
 
== Коришћене физичке величине ==
За задржавање режима кружног кретања, неопходно је центрифугалну (инерцијалну) силу уравнотежити са силом реакције, са центрипеталном силом. Код кретања авиона, то је његов [[узгон]].
 
== Хоризонтални лет <ref>Mehanika leta, pp. 88, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.</ref> ==
 
Устаљени хоризонтални лет авиона карактеристичан је по равнотежи сила дуж оса „ <big>-{x}-</big> “ и „ <big>-{z}-</big> “ (приказано на другој слици):
:<math>\ T = \ R_x; \qquad \ R_z = \ G</math>
 
Прва једначина одређује константну брзину, а друга константну висину лета. Друга једначина је од интереса за ово разматрање (четврта слика). Из ње произилази облик:{{sfn|Рендулић|198|pp=88}}{{sfn|Милошевић|2008.|pp=196-197}}
 
:<math>\ 1 = \frac{R_z}{G}\quad \Rightarrow\quad\ n = 1 </math>
* путања је права линија при увођењу и другог граничног услова <math>r = \infty\quad\Rightarrow\quad\ n =</math> 1
 
:<math>\ R_z = \ m g \quad - </math> то су услови хоризаонталног лета.<ref name{{sfn|Милошевић|2008.|pp="164-168}}{Mehanika leta, {sfn|Рендулић|198|pp. =236 i -237, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-"/><ref name="Фактор оптерећења">[http://www.auf.asn.au/groundschool/umodule1b.html#g_load Фактор оптерећења], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>}
 
== Хоризонтални заокрет ==
* <big>Φ</big> = 0, то је услов праволинијског хоризонталног лета, <math>\ n=</math> 1 и
 
* <big>Φ</big> = 90<sup>0</sup>, ово није реалан случај, путања заокрета се своди у тачку, са <big>r}-</big> = 0, односно са <math>n= \infty</math>, а то значи и бесконачно велики узгон.<ref name{{sfn|Милошевић|2008.|pp="Фактор оптерећења"/><ref>Mehanika leta, 164-168}}{{sfn|Рендулић|198|pp. =242, Dr Ing. [[Zlatko Rendulić]], 198.</ref>}}
 
== Примена ==
 
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
 
На наредној слици, дата су два типична дијаграма фактора аеродинамичког оптерећења у функцији брзине <big>v–-{n}-</big>, који представљају анвелопу ограничења лета авиона. Први је дат у функцији стварне брзине, за једну одређену висину лета, а други у функцији еквивалентне брзине, за све висине лета.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>Mehanika leta, {{sfn|Рендулић|198|pp. =265–267, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.</ref>}}
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; padding:8px;"
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
 
* {{Cite book |ref= harv|last=Рендулић|first=Златко|authorlink=Златко Рендулић|title= Механика лета|url=|year=198.|publisher=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Милошевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Милошевић|title= Теорија летења|url=|year=2008.|publisher=}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Ваздухопловство}}