Плеистоцен — разлика између измена

Плеистоценску [[Клима|климу]] су карактерисали учестали ледени циклуси где су континентални ледењаци напредовали до 40. паралеле на неким местима. Сматра се како је на врхунцу глацијација 30% Земљине површине било покривено ледом. Уз то се зона вечног леда простирала неколико стотина километара јужно од [[лед]]еног покривача, у Северној [[Северна Америка|Северној Америци]] и у [[Евроазија|Евроазији]].

Ефекти глацијације су били глобални. [[Антарктик]] је био кроз цели плеистоцен покривен ледом, исто као и у претходном плиоцену. Анди и Патагонија су такође били покривени поларном капом. Ледници су постојали на Новом Зеланду и Тасманији. Тренутно нестајући ледењаци на Маунт Кенији, [[Килиманџаро|Килиманџару]] и [[Рувензори]]ју на истоку и средишту Африке су били далеко већи. Ледници су постојали у планинама Етиопије и на западу у планинском масиву Атлас.

На северној хемисфери се велики број мањих ледника стопио у један велики. Кордиљерски ледени покривач се простирао на северозападу Северне Америке; исток је био покривен Лаурентидеом. Скандинавски ледени покров је притискао северну Европу, укључујући [[Велика Британија (острво)|Велику Британију]]; алпски ледени покров је притискао [[Алпи|Алпе]]. Мањи делови леденог покривача су се могли наћи у Сибиру[[Сибир]]у и на арктичкој плочи. Северна мора су била замрзнута.

Јужно од леденог покривача су се акумулирала огромна језера захваљујући блокади водених токова те мањем испаравању због хладнијег ваздуха. Северни дио средишта Северне Америке био је у потпуности покривен језером [[Агасиз]]. Око 100 базена, сада углавном исушених, су били испуњени водом на западу Америке. Језеро Боневиле[[Боневил]], на пример, је стајало где данас стоји [[Велико слано језеро]]. У Евроазији су се велика језера створила као резултат продора ледника. Реке су биле веће, имале стабилнији ток, те имале више притока. И афричка језера су била већа, вероватно због смањеног исправања.