Карлос IV од Шпаније — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Владар
| име = КарлоКарлос IV од Шпаније
| слика = Charles IV of Spain.jpg
| опис_слике = КарлоКарлос IV од Шпаније, насликао [[Франсиско Гоја]]
| пуно_име =
| датум_рођења = [[11. новембар]] [[1748]].
| наследник =
| династија =
| отац = [[КарлоКарлос III од Шпаније]]
| мајка = [[Марија Амалија Саксонска]]
| супружник = [[Марија Лујза од Парме]]
| опис_грба =
}}
'''КарлоКарлос -{IV}- од Шпаније''' ({{јез-шп|Carlos Antonio Pascual Francisco Javier Juan Nepomuceno Jose Januario Serafin Diego}}; КарлосКарлосс Антонио Пасквал Франсиско Хавијер Хуан Непомусено Хосе Хануарио Серафин Дијего; [[11. новембар]] [[1748]] — [[20. јануар]] [[1819]]) био је краљ [[Шпанија|Шпаније]] од очеве смрти 1788. до своје абдикације 1808.
 
== Младост ==
 
КарлоКарлос IV је био други син краља [[КарлоКарлос III од Шпаније|Карла -{III}-]] и [[Марија Амалија Саксонска|Марије Амалије Саксонске]]. Рођен је у [[Портичи]]ју ([[Италија]]), у време када је његов отац био краљ [[Владари Сицилије и Напуља|Напуља и Две Сицилије]]. Његов старији брат био је изостављен из наследног низа, јер је био ментално заостао и [[епилепсија|епилептичан]], па је КарлоКарлос од самог рођења третиран као престолонаследник. КарлоКарлос је наследио физичку снагу по саксонској линији своје мајке, унуке пољског краља Августа -{II}-. Као млад бавио се рвањем. Сматран је недовољно интелектуално зрелим и помало лаковерним.
 
== Владавина ==
Године [[1765]]. оженио се [[Марија Лујза од Парме|Маријом Лујзом од Парме]] и са њом имао четрнаесторо деце, од којих је седморо доживело пунолетност. Марију Лујзу су многи (укључујући и сликара [[Франсиско Гоја|Франсиска Гоју]]) сматрали злобном и неверном женом која је имала велики утицај на краља.
 
Године 1788. КарлоКарлос III је умро и КарлоКарлос -{IV}- је био крунисан [[14. децембар|14. децембра]] [[1788]]. године. Иако је сматрао свој положај врло одговорним и увек се трудио да се у јавности представи као апсолутни владар, КарловаКарлосва једина страст је заправо био лов, тако да је све политичке послове препустио краљици и премијеру. Године 1792. Марија Лујза је коначно успела да се ослободи грофа Флоридабланке и да на његово место постави Педра Пабла Абарку де Болеу, грофа од Аранде, који је опет, због својих републиканских убеђења, пред рат са републиканском Француском био смењен, а на његово место постављен [[Мануел де Годој]], краљичин миљеник и наводно љубавник.
 
Годој је наставио Арандину политику неутралности ка Француској, али након погубљења француског краља 1793. Шпанија је уложила протест, након чега је Француска објавила рат Шпанији. Шпанија је потписала споразум са Португалијом о међусобној заштити против Француске. Године 1795. Француска је приморала Годоја да закључи споразум и да објави рат Великој Британији.
 
Шпанија је остала савезник Француске све до британске победе код Трафалгара. Након Наполеонове победе над Пруском 1807, Годој је опет приближио Шпанију Француској. Ово стално мењање страна срозало је КарловуКарлосву репутацију као савезника од поверења, увећало Годојеву непопуларност, и фаворизовало принца [[Фернандо VII од Шпаније|Фернанда]] који је заступао савезништво са Великом Британијом.
 
== Абдикација, егзил и смрт ==
Кад је дошло до сукоба између принца Фернанда и Годоја, КарлоКарлос је заузео Годојеву страну. Кад је дошло до устанка у Аранхуезу 1808. године, КарлоКарлос је абдицирао у корист свог сина 19. марта, како би спасао свог министра који је био заточен. Фернандо је преузео престо као Фернандо VII, док су у међувремену француске снаге отпочињале инвазију на Шпанију под изговором да пребацују снаге ка Португалу.
 
КарлоКарлос је избегао у Француску, где је постао Наполеонов талац. Наполеон је убрзо натерао Карла да повуче своју абдикацију у корист свог сина и да поново абдицира, овај пут у корист Наполеоновог брата, Жозефа Бонапарте, што је уједно био и почетак Наполеонове инвазије на Шпанију и [[Шпански рат за независност|Шпанског рата за независност]].
 
Након друге абдикације, КарлоКарлос је био притворен у дворац Талејран у Валансају ({{јез-фр|Talleyrand, Valençay}}). Француски цар му је доделио доживотну ренту и остатак живота је провео уз своју жену и Годоја, прво у Француској, а потом у Италији, да би се на крају за стално настанио у Риму у [[Палата Барберини|палати Барберини]].
 
Марија Лујза је умрла 2. јануара 1819, а КарлоКарлос само 18 дана касније, 20. јануара исте године, наводно од туге због смрти бивше шпанске краљице.
 
== Литература ==
{{Commonscat|Charles IV of Spain}}
{{низ
|пре=[[КарлоКарлос III од Шпаније|КарлоКарлос III]]
|списак=[[Списак владара Шпаније|краљ Шпаније]]<br />[[1788]] — [[1808]].
|после=[[Жозеф Бонапарта]]
Анониман корисник