Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
крај
Ред 38:
** '''напомена''': почетно '''-{е}-''' означава позицију на почетку имена и иза самогласника, ''-{ь}-'' или ''-{ъ}-''
** исто тако '''-{ье}-''' редовно транс. '''је''' (рус. -{Прокофьев, Шереметьев}- — ''Прокофјев, Шереметјев'')
** немачко '''-{эй, ей, дт}-''' транс. '''ај, т''' (рус. -{Эйзенштейн, Кронштадт}- — ''Ајзенштајн, Кронштат'')
* '''-{и}-''' (иза -{ь}- или -{ъ}-, ван -{л, н}-) — транс. '''ји''' (рус. -{Захарьин, Аркадьин}- — ''Захарјин, Аркадјин'')
** исто иза самогласника у суфиксима додатим основама на ''ј'' (рус. -{Тимофеич}- — ''Тимофејич'')
Линија 69 ⟶ 70:
Када се изузме постојање тежњи да се руско ''-{-ич}-'' преноси као ''-ић'', описаних у оквиру особености, остају још неки типови руских имена који имају донекле особен начин прилагоћавања. Руска презимена на ''-ој'' (''-{-ой}-'') језичко осећање најчешће не идентификује као придевска, тако да се она мењају као именице: Толстој (''-{Толстой}-'') – Толстоја, Корчној (''-{Корчной}-'') – Корчноја, Кошевој (''-{Кошевой}-'') – Кошевоја. Генитивна непроменљива презимена (нпр. ''-{Дурново, Седых}-'') у српском језику постају променљива: Дурново – Дурновоа, Седих – Седиха. Ипак, и једна и друга, као и у српском, уз женска имена остају непроменљива: Олге Кошевој, Олги Кошевој, Олги Седих, Олгом Седих...
 
Женска презимена се прилагођавају роду и остају променљива: Терешкова (''-{Трешкова}-'') – Терешковој, Карењина (''-{Каренина}-'') – Карењиној, Жуковска (''-{Жуковская}-'') – Жуковске, а тако и женски патроними: Ниловна (''-{Ниловна}-'') – Ниловне – Ниловној. Посебну транскрипцију изискују презимена ''-{Трубецкой}-'' и ''-{Шаховской}-'', која се традиционално преносе као Трубецки и Шаховски, а не ''Трубецкој, Шаховској'' (мада се каткад наилази на први).
 
Двочлана имена с придевом, ако се први део и на основу срспког језичког осећања може идентификовати као придевски, преносе се (у основном, номинативном облику) двојако. С једне стране, прилагођавају се српском облику придева: [[Царско Село]] (''-{Царское Село}-''), [[Криви Рог]] (''-{Крывой Рог}-''), Московска правда (''-{Московская правда}-''). С друге стране, ради аутентичнијег преношења имена или ако се придев теже доводи у везу са неким српским, транскрибују се граматички неприлагођеним наставцима: Краснаја Пресња (рејон Москве), Красноје Село (град), [[Великије Луки]] (град), Рабочиј пут, Рабочеје дело, Новаја жизњ, Новоје времја (листови и часописи). Међутим, у оба случаја се у зависним падежима употребљавају прилагођени облици: до Краснога Села, ка Великим Лукама, у „Рабочој газети“, у „Новој жизњи“, у „Новом времену“ (у последњем примеру и са прилагођеном односно преведеном именицом).
 
Оваква комбинована употреба изузетно је могућа и према неприлагођеним облицима на ''-ој'': [[Бољшој театар]] – гостовање Бољшог театра. Ако се не примени оваква промена, реченица се мора стилизовати тако да назив остане непроменљив, нпр. у листу „Рабочеје дело“ или слично, а не у „Рабочејем делу“. Придевска промена обавезна је и у мушким презименима (или надимцима) на ''-{-ый, -ий}-'' и женским на ''-{-ая}-'', било како да се аутор или преводилац одлучио да их пише у номинативу. Дакле, фенитив ће бити Чорног(а), Крупске (према ''-{Чёрный, Крупская}-''), било да је у номинативу Чорни, Крупска или ''Чорниј, Крупскаја'' (мада је старија норма дозвољавала и ''Крупскаје'' и слично).
 
Руска презимена западноевропског језичког порекла преносе се некад према руској модификацији (нпр. Гиљфердинг за ''-{Гильфердинг}-'' уместо Хилфердинг), а некад по обједињеном обрасцу (нпр. Херцен за рус. ''-{Герцен}-''). Притом дајући предност првом поступку, старија норма је прописивала да се немачки дифтонг ''-{ei}-'' ([[Википедија:Транскрипција са немачког језика|транс]]. ''ај'') у руским именима немачког порекла преноси на руски начин, као ''еј'' (нпр. Ејзенштејн за ''-{Эйзенштейн}-'' уместо Ајзенштајн).
 
Упркос подршци међу славистима, ниједно овако уобличено име није постало обично, тако да не постоји препрека да се у савременој норми предност дâ обрасцу ''-{-(шт)ај(н)}-'', који одговара изворном немачком изговору: Рубинштајн (''-{Рубинштейн}-''), Ајзенштајн (''-{Эйзенштейн}-''), Бронштајн (''-{Бронштейн}-''), Штајн (''-{Штейн}-''), Бернштајн (''-{Бернштейн}-'').
 
== Литература ==