Црква Светог Ахилија у Ариљу — разлика између измена

'''Црква Светог Ахилија''' је смештена на узвишењу у средишту данашњег [[Ариље|Ариља]] и задужбина је краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]] (краљ Србије [[1276]] — [[1282]], [[краљ Срема]] [[1282]] — [[1316]]) са краја [[XIII век]]а. Има основу једнобродне грађевине са [[нартекс]]ом и [[егзонартекс]]ом, а подигнута је у [[Рашки стил|Рашком стилу]], у коме јединствена по својим ''витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама''<ref name="СК" />. Израда [[фрескопис]]а је завршена [[1296]]. године и израђен је традицијама [[Монументални стил српског фрескосликарства XIII века|монументалног стила српског фрескосликарства XIII века]], а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге [[Каталина Арпад|Каталине]] и њихових синова ([[Урошиц Немањић|Урошиц]] и [[Владислав Драгутинов Немањић|Владислав]]), као и његовог брата, краља [[Милутин Немањић|Милутина]] ([[1282]] — [[1321]]). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од [[1219]]. године<ref name="ВМ">{{ВМ-ПМ}}</ref> било седиште [[Епископија моравичка|Моравичког епископа]]. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[976]] — [[1014]]), који је [[Свети Ахилије|светом Ахилију]] подигао [[Манастир светог Ахилија у Преспи|велики манастир]] у својој престоници [[Преспа|Преспи]]. Манастир је био епископско седиште и [[1433]]. године, а [[1650]]. године се помиње као запустео. Крајем [[XIX век]]а у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски [[родослов]]и наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло [[миро]]<ref name="ВМ" />.