Прогресивна парализа — разлика између измена

м (Разне исправке; козметичке измене)
[[сифилис|Терцијарни сифилис]] дуго времена може остати [[Клиничка слика|клинички потпуно асимптоматски]],<ref>''Tramont EC. Treponema pallidum (syphilis)''. In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Mandell, Douglas, and Benett's ''Principles and practice of infectious disease.'' 5th ed. Philadelphia: Churchill Livingstone; 2000. pp. 2474–90.</ref> или имати форму [[менингитис]]а, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, табес дорзалиса, прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије, што може довести до значајног [[Терапија|терапијског]] кашњења. С друге стране, адекватно и правовремено [[лечење]] може допринети значајаном опоравку код свих болесника. Зато у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагностици]] код [[болесник]]а са [[Деменција|деменцијом]] или [[Психоза|психотичним поремећајем]] обавезно треба мислити и на [[сифилис]] [[нервни систем|нервног система]] и применити комбинацију различитих [[Утврђивање болести|тестова]], којима се, уз типичан налаз у [[ликвор]]у, поузданост [[Дијагноза|дијагнозе]] значајно повећава. Овакав приступ захтева примену следећих дијагностичких процедура;
 
;Историја болести
* ''Историја болести;'' уУ [[Историја болести|историји болести]] код ових болесника постоје подаци о прележаном сифилису пре више година. У [[Анамнеза (медицина)|личној анамнеза]] често је присутан и податак о [[промискуитет|промискуитетном сексуалном понашању]] и раније леченој коронарнеок болести.
 
;Клиничка слика и физикални преглед
* ''Клиничка слика и физикални преглед'':Клиничким неуролошким прегледом констатују се поремећаји у раду сензорних нераваТнерава, уске зенице без реакције на светлост, сливен, изразито дизартричан говор и позитивни дезинхибициони феномени. На горњим и доњим екстремитетима може се констатовати повишен мишићни тонус и хиперрефлексија, угашен пателарни рефлекс, брадикинезија уз постурални тремор шака. Ход је копд таквих болесника често успорен, атаксичан, могућ само уз придржавање. Постоји и инконтиненција мокрења и дефекације.
 
* ''Лабораторијска дијагностика;'' узорци за дијагностику трепонема могу бити: брис површинских лезија, ликвор, ретко делови ткива, амнионска течност, и крв за серолошке претраге. Треба имати на уму да је трепонема јако осетљива бактерија на спољне утицаје, и зато се материјал узет из узорка треба претражити одмах. У крвној слици присутна је најчешће; леукоцитоза (>10,0 × 10<sup>9</sup>/л), повишена вредност фибриногена и феритина уз снижену вредност гвожђа. Ц реактивни протеин (ЦРП) такође је повишен.<br />У серуму се испитује присуство антитела на Борелију бургдорфери ({{јез-лат| Borrelia burgdorfer}} и [[Хив|вирус хумане имунодефицијенције]] ''(ХИВ)'', који могу али и не морају бити позитивни.