Светосавље — разлика између измена

569 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Враћене измене 31.223.141.152 (разговор) на последњу измену корисника Alexmilt
м (Враћене измене 31.223.141.152 (разговор) на последњу измену корисника Alexmilt)
== Одлике ==
 
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење(прецизније је рећи ''као термин у писаном облику''; пошто се као философија живота укоренило у православни народ Србски од доба самог светог Саве и његовог свеукупног пастирског деловања) настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. вијек]]а у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]].
 
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]].
Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.
 
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме др. Миодраг Петровић(први стручан превод ''Законоправила-Крмчије светог Саве'' и уз то низ изведених писаних научних радова) и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др.
 
Сам термин ''„светосавље“'' потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.