MD4 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија метода шифровања
| назив = -{MD4}-
| слика =
| опис_слике =
| пројектант = [[Роналд Лин Ривест]]
| датум_објаве = Октобар 1990.
| серија = -{[[MD2]]}-, -{[[MD4]]}-, -{[[MD5]]}-, -{[[MD6]]}-
| изведен_од =
| наследници =
| повезан_са =
| сертификација =
| величина_сажимања = 128 бита
| величина_кључа =
| величина_блока =
| величина_стања =
| структура =
| рунде = 4
| брзина =
| криптоанализа = Напад колизијом, објављен 2007. године, може да нађе колизије за мање од 2 хеш операције.<ref>http://www.iacr.org/archive/fse2007/45930331/45930331.pdf</ref>
}}
'''-{MD4}-''' (Message-Digest algorithm 4) [[алгоритам]] је хаш функција, која за улазни текст даје излаз фиксне величине - 128 битова. Мала промјена у улазним подацима резултоваће значајним променама на излазу. MD4 се сматрао сигурним, јер је захтевао огромну количину процесорске снаге да се пронађе улазни низ који за излаз даје неки познати хаш. Другим речима - не постоји начин да се декриптира излаз. Но с временом су му пронађени недостаци, те уместо њега (и верзије [[MD5]]) радије користи [[SHA|SHA-1]] алгоритам који резултује 160-битним излазом.
 
== Настанак алгоритма ==
Аутор MD4 је професор са [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]-а [[Роналд Лин Ривест|Роналд Ривест]], такође и аутор алгоритама MD2 и [[MD5]]. MD2 је прилагођен извођењу на 8-битним процесорима док су MD4 и MD5 дизајнирани за 32-битне процесоре.
 
MD4 настао је [[1990]]. године и најбржи је међу њима. Показао се непоузданим и зато га је наслиедио [[MD5]] који је врло сличан MD4 али има неке додатне функције које га чине споријим, али зато пуно сигурнијим. На основама MD4 настали су следећи алгоритми: [[MD5]],[[SHA|SHA-1]],[[RIPEMD]].
 
== Опис алгоритма ==
Ред 34:
Порука се прошири тако да је њена дужина у битовима плус 64 дељива са 512. Порука се увијек продужује, чак и кад је услов дељивости већ задовољен. То се врши на слиједећи начин :
Један бит вриедности "1" додамо на крај поруке, а затим додајемо "0" све док дужина поруке плус 64 бита није дељива са 512.
Свеукупно можемо додати најмање један и највише 512 [[Бит (рачунарство)|битбитова]]ова.
 
=== Корак 2. ===
Ред 61:
Функција F се понаша као условна функција: ако X онда Y иначе Z.
Функција G се понаша као већинска функција : ако било која 2 улаза x,y или z на некој бит позицији имају '1' онда ће и излаз на тој позицији имати '1'.
Функција Х је [[Искључива дисјункција|XOR]] функција са својствима сличним функцијама F и G.
 
Након тога извршимо следећи псеудокод :
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/MD4