Бора Тодоровић — разлика између измена

 

== Биографија ==

 

До [[1957]]. године је члан [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]], [[1957]] — [[1961]]. [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватског народног казалишта]] у Загребу (где се истиче у америчком репертоару - [[Артур Милер]], [[Тенеси Вилијамс]]), а од 1961—1983. године београдског [[Атеље 212|Атељеа 212]] (где велики успех има главном улогом у ''Арсенику и старим чипкама'' Ј. Кеселринга, [[1961]]). На филму дебитује ликом колебљивог и неуротичног партизана у ''[[Кораци кроз маглу|Корацима кроз маглу]]'' ([[1967]]) [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]. Филму се враћа тек у другој половини седамдесетих година - с појавом генерације редитеља тзв. [[прашка школа|прашке школе]] (нпр. ''[[Национална класа]]'' [[Горан Марковић|Горана Марковића]] и ''[[Посебан третман]]'' ([[1980]]) [[Горан Паскаљевић|Горана Паскаљевића]]). После успеха у истоменом комаду [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]] и у филму ''[[Маратонци трче почасни круг]]'' ([[Слободан Шијан|Слободана Шијана]] ([[1982]].) тумачи предратног филмског пионира. С пуно оштрине, мимо уобичајених конвенција игра Пика - [[џепарош]]а изван правила морала који узбудљиво преживљава прве дане рата у филму ''[[Балкан експрес]]'' ([[1983]]) [[Бранко Балетић|Бранка Балетића]]. Посебно је запажен по ликовима „аутсајдера“ (југословенског "[[гастарбајтер]]а“ у [[Шведска|Шведској]] у филму ''[[Мистер Монтенегро]]'' ([[Душан Макавејев]], [[1981]]), жртве хипертрофиране провинцијалне идеолошке параноје у ''[[Балкански шпијун|Балканском шпијуну]]'' [[Божидар Николић|Божидара Николића]] и Душана Ковачевића ([[1984]].), те опскурног ромског „кума“, виртуоза у манипулисању људима у ''[[Дом за вешање|Дому за вешање]]'' ([[Емир Кустурица]], [[1988]]), у којем је један од двоје професионалних глумаца. Глуми и на телевизији у серијама ''[[Сиви дом]]'', ''[[Дипломци]]'', ''[[Цео живот за годину дана]]'', ''[[Љубав, ах љубав]]'', ''[[Рађање радног народа]]''.