Спасите нашу децу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 4:
''Спасите нашу децу'' је била прва организована опозиција покрету за права хомосексуалаца, који настаје након [[Стоунволска револуција|Стоунволске револуције]], [[1969]]. Укидање уредбе подстакло је групе у другим градовима да покушају да оборе сличне законе. Следеће године, бирачи у [[Сент Пол]]у ([[Минесота]]), [[Вичита|Вичити]] ([[Канзас]]), и [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[Орегон]]) укинули су сличне уредбе у тим градовима, а користила се углавном иста стратегија у кампањи. ''Спасите нашу децу'' је такође била укључена у сличну кампању у [[Сијетл]]у, где су били неуспешни, а извршила је велики утицај на [[Бригсова иницијатива|Предлог 6]], предложени државни закон у [[Калифорнија|Калифорнији]] који би учинио обавезним отпуштање [[каминг аут|отворено]] геј запосленика у школама, а који су калифорнијски гласачи одбили [[1978]]. године.
Историчари повезују огроман успех коалиције ''Спасите нашу децу'' са организованим учешћем [[конзервативизам|конзервативних]] хришћана у политичким процесима. Иако насилно хришћанско мешање није имало распрострањену улогу у политици [[Сједињене Америчке Државе|САД]] још од [[1925]], у року од две године свештеник [[Џери Фолвел]] формирао је коалицију конзервативних верских група под називом [[Морална већина]] која је утицала на [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку]] да укључи друштвену агенду у своју националну политику. [[Хомосексуалност]], [[Амандман о једнаким правима]] ({{јез-ен|Equal Rights Amendment (ERA)}}), [[побачај|абортус]] и [[порнографија]] су били најважнији приоритети ''Моралне већине'', све до њеног нестанка, [[1989]]. године. За многе геј мушкарце и [[лезбијка|лезбијке]], изненађење исходом кампања из 1977. и
== Позадина ==
Ред 10:
=== Хомосексуалност у Мајамију ===
Општи став о хомосексуалности у Мајамију био је сличан ставовима у другим градовима широм државе. Иако је ноћни геј живот у граду био исто тако буран као и други облици забаве [[1930е|тридесетих]], до [[1950е|педесетих]] година [[20. век]]а градска управа је радила на томе да затвори што више [[геј бар]]ова, а донети су и закони којима су се хомосексуалност и ношење одеће супротног пола ставили ван закона.{{sfn|Fejes|2008|pp=62-63}} Између [[1956]]. и [[1966]], [[Законодавни истражни комитет Флориде|Џонсов комитет]], који је основало законодавство Флориде, активно је настојао да удаљи хомосексуалце из државних служби и са државних универзитета широм Флориде, објављујући злогласни ''[[Љубичасти памфлет]]'', који је приказивао све хомосексуалце као зле и као тешку претњу деци Флориде. У то време је [[Мајами хералд]] објавио неколико прича које су представљале локалне хомосексуалаце као синоним за своднике и педофиле, а локална ''-{NBC}-'' телевизија емитовала је
Представа јавности о хомосексуалцима се променила са [[либерализам|либерализацијом]] друштвених ставова крајем шездесетих година 20. века. Године [[1969]], у [[Њујорк]]у је дошло до [[Стоунволска револуција|Стоунволске револуције]] која је означила почетак модерног покрета за геј права. Хомосексуални живот је у Мајамију ипак био веома затворен, а геј барови су били предмет честих рација. Године [[1970]], у Мајамију је основана ''Метрополитанска црква'', конгрегација за геј и лезбијке хришћане, која је привукла стотине парохијана. У граду је [[1972]]. одржана ''[[Национална демократска конвенција|Демократска национална конвенција]]'', и на њој је по први пут један геј политички активиста из Сан Франциска, [[Џим Фостер]], одржао јавни говор о правима геј мушкараца и лезбијки. Џек Кемпбел је 1974. отворио у граду геј сауну која је била у саставу ланца ''-{Club Baths}-''. Када је полиција извршила рацију, он се побринуо да све оптужбе против ухапшених буду повучене. Поднео је и тужбу против полиције тражећи забрану даљег узнемиравања, а добио је и формално извињење од полиције.{{sfn|Fejes|2008|pp=66}} Чак се и приказивање геј мушкараца и лезбијки у локалним новинама променило: од предатора до неме, угњетене мањине. Године 1977, Мајами је био један од скоро 40 градова у САД који су донели уредбе о забрани дискриминације геј мушкараца и лезбијки.<ref name="tanasychuk">Tanasychuk, John (4. јун 2007) „Exhibit Marks 30th Anniversary of How Anita Bryant Fought—and Helped—Gay Rights“, ''The South Florida Sun-Sentinel'', стр. 1</ref>
Ред 17:
Када се [[1976]]. године прочула вест о предлогу уредбе, дошло је до малог вала протеста који се проширио од локалних цркава. Северозападна баптистичка црква објавила је вест са проповедаонице. Вест је забринула једну од верница, Аниту Брајант, познату тридесетшестогодишњу [[певач]]ицу.<ref name="newsweek">Matthews, Tom, Fuller, Tony, и Camp, Holly (6. јун 1977). „Battle Over Gay Rights“, ''Њузвик'', стр. 16–26</ref> Брајант је каријеру започела као дечја звезда на телевизијској емисији у [[Оклахома Сити]]ју и у телевизијском шоу под називом ''-{Arthur Godfrey's Talent Scouts}-''. Њен рани живот обележен је честим преокретима: њени родитељи су се два пута разводили, а она је често живела у условима сиромаштва, али је са осам година постала [[Поновно рођење (хришћанство)|поново рођена хришћанка]], рачунајући своју веру и своје учешће у цркви као стабилизујуће факторе у животу.<ref name="newsweek"/> Као дете, молила је [[Бог]]а да је учини звездом. По сопственом признању, била је изузетно амбициозна.<ref name="playboy">-{Kelley, Ken (Мај 1978). „Playboy Interview: Anita Bryant“}-, ''Плејбој'', стр. 73–96, 232–250</ref> У касним тинејџерским годинама, такмичила се на разним изборима за мис, те је проглашена за [[Мис Оклахоме]] и била друга пратиља у такмичењу за [[Мис Америке]].{{sfn|Peterson||pp=17-20}} Године [[1960]], удала се за Боба Грина, [[диск-џокеј|диск џокеја]] из Мајамија и постала професионална певачица. Била је успешна, остваривши три златне плоче, а углавном је певала популарну, патриотску и [[госпел]] музику. Наступала је у склопу ''Божићне турнеје Боб Хоуп'' (''{{јез-ен|Bob Hope Christmas tour}}''), забављајући америчке трупе у иностранству, и певала на сахрани председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] [[1973]]. Године [[1969]], ''-{Florida Citrus Commission}-'' ју је ангажовала да промовише сок од поморанџе у телевизијским рекламама. Такође је рекламирала [[Кока-кола|кока-колу]], [[Тапервер]], [[Крафт фудс]] као и ланац хотела [[Холидеј ин]]. Њен агент за таленте је био у браку са Рут Шек, Брајантова је донирала 1.000 [[Амерички долар|долара]] за њену кампању.{{sfn|Clendinen||pp=296}}
У почетку, Брајантова своју забринутост није јавно обзнањивала, упркос молбама њеног пастора да се укључи. Написала је писмо комисији Округа и позвала Рут Шек, изразивши забринутост због предлога уредбе.<ref>Bryant (1977), стр. 15–18</ref> Њен главни приговор на уредбу је био тај да би она могла дозволити хомосексуалцима да раде у парохијском школама. Свих четворо њене деце похађало је приватне хришћанске школе.<ref>Bryant (1992), стр. 65–66</ref> Признала је да у великој мери није познавала специфичне опасности које представљају хомосексуалци, али када су јој послали графичке приказе хомосексуалног чина, и када јој је полицијски наредник који је посећивао њену цркву показао фотографије [[Дечја порнографија|дечје порнографије]], била је ужаснута.{{напомена|Брајант је дала интервју [[Плејбој (часопис)|Плејбоју]], који је штампан у [[мај]]у 1978, где је признала да је знала за хомосексуалце у шоу бизнису, али да није била свесна детаља њиховог [[секс]]уалног понашања све док јој њен супруг није описао. Највише се запрепастила када је чула на који начин упражњавају орални секс. Изједначавала је то са неморалношћу уништења семена живота. Такође је тврдила да никад није чула за истраживања Алфреда Кинсија у којима се процењивало да је један од пет мушкараца имао неки сексуални контакт са другим мушкарцем, као ни било какве информације о хомосексуалном понашању код животиња. Кен Кели, који ју је интервјуисао, написао је пратећи текст уз интервју, наводећи да је Брајантову немогуће једноставно описати због њене намерно енигматичне личности: „''Она је направљена од противречности: [....] Кривицом разорени грешник који је престрављен паклом и ватрени бели витез који је одређен да води човечанство у поход ка рају. [...] Једног минута капелан, другог управник. Она је очигледно интелигентна жена која упорно остаје неука.''“ Месецима је Брајантова звала Келија само да разговара, иако је знала да неће бити позитивно представљена у часопису. Кели и неколико других су закључили да је она једноставно била веома усамљена.(-{Young}-, стр. 39)}} Брајант је касније инспирацију приписала својој деветогодишњој ћерки која јој је рекла да би
У време гласања комисије у [[јануар]]у, просторија у којој се одржавала седница била је препуна особа заинтересованих за ово питање. Аутобуси пуни верника дошли су из удаљених места, а демонстранти су протестовали изван зграде. Није било организованог доласка оних који су подржавали уредбу.{{sfn|Fejes|2008|pp=80}} Унутар просторије, присталице и противници уредбе искористили су цело додељено време за говоре. Говор Аните Брајант одражавао је ставове већине оних који су се противили уредби. Она је у свом обраћању комисији рекла: „Уредба одобрава неморал и дискриминише моју децу која имају право да одрастају у здравој, пристојној заједници“.<ref name="nyt1/18/1977"/> Неколико чланова ''Коалиције округа Дејд за људска права хомосексуалаца'' као и Рут Шек, били су запањени бројем и снагом стотина демонстраната који су испунили просторију, и оних који су држали плакате и протестовали испред зграде. Међутим, уредба је донета са 5 гласова „за“ и 3 „против“.
Ред 49:
{{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Одједном имате ту црвену харингу Аниту Брајант. Одједном имате тај вал антигеј хистерије и тада то прикупља таласе иза сцене''.|извор=''Бети Фридан'', након неусвајања ''Амандмана о једнаким правима'' у законодавству Флориде|положај=right |fontsize=100%|ширина=30% |боја позадине=#F0F8FF}}
Моћ Брајантове као звезде и њени екстремни ставови су приказани и у националним вестима. Медији попут [[Њујорк тајмс]]а, [[Асошијетед прес|Асошијејтед преса]] и [[Вашингтон пост]]а, седмично су објављивали новости о кампањи, а мањи локални новински листови широм државе објављивали су уредничка мишљења о томе која страна треба да победи. Брајантова се појавила у емисијама ''Добро јутро Америко'' и ''Шоу Фила Донахуа''. Њен тон и оптужбе ујединили су геј мушкарце и лезбијке у градовима широм САД. У недељама пре избора, кампања против укидања уредбе прикупила је скоро 55.000 долара у донацијама изван Флориде. Наговештавајући успех коалиције ''Спасите нашу децу'', Законодавство Флориде је [[13. април]]а 1977. одбило да ратификује ''Амандман о једнаким правима'' (ЕРА), на запрепашћење оних који су очекивали гласање. Веза између ЕРА и уредбе 77-4 је многима била очигледна. Сенатор Флориде, Демпси Барен, јавно се противио доношењу ''Амандмана о једнаким правима'', плашећи се да ће он легализовати [[истополни брак|истополне бракове]], присилити људе да користе заједничка купатила и да ће наштетити законима који штите породицу.<ref>-{McPherson, Myra}- (14. април 1977). „-{Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment}-“, ''
Уредбу су подржали градоначелници [[Вашингтон]]а и [[Лос Анђелес]]а Марион Бери и Том Бредли као и председник САД [[Џими Картер]]. Чланови [[Холандија|холандског]] парламента, министри, и активисти за грађанска права из Холандије објавили су у ''Мајами хералду'' рекламу преко целе странице на којој је писало: „''Ми, из земље [[Ана Франк|Ане Франк]], знамо до чега могу довести предрасуде и дискриминација.''“, саветујући бирачима у округу да подрже уредбу која је штитила права хомосексуалаца.{{sfn|Fejes|2008|pp=125-126}} Посланик у ''Представничком дому Калифорније'' [[Вили Браун]] и шериф из Сан Франциска, Ричард Хонгисто, водили су кампању у црначкој заједници Мајамија и у оквиру полиције. Хонгисто је по повратку у Калифорнију рекао да је ''Спасите нашу децу'' довела у питање постојање Сан Франциска, када је Томпсон рекао за град да је „јама необуздане перверзије“ а Боб Грин је изразио сумњу у то да је спашавање града уопште могуће.<ref name="Clendinen306-307"/> Пастор Џери Фолвел је говорећи на једном митингу уочи референдума рекао окупљенима: „''Желим да вам кажем да имамо посла са подлом, поквареном и вулгарном бандом. Убиће вас чим вас погледају''“.{{sfn|Fejes|2008|pp=134}}
Ред 95:
[[Датотека:Anita Bryant Pie October 14 1977.jpg|мини|250п|Анита Брајант и Боб Грин на конференцији за штампу у [[Де Мојн]]у. Активиста из Минеаполиса, Том Хигис, љут због неизгласавања закона о забрани дискриминације, размазао јој је питу од јагода по лицу. Наредног дана, слика се појавила на насловној страни [[Њујорк тајмс]]а, наговештавајући национални пад популарности Брајантове.]]
Након „напада питом“ на архиепископа, двојица колега Алана Спира иронично су позвала Аниту Брајант да дође у Сент Пол и да обори уредбу о геј правима која је изгласана три године раније, најавивши да ће ''Спасите нашу децу'' отворити филијалу у граду. Локални активисти нису много размишљали о могућности пораза, а локалне геј групе су позивале геј мушкарце и лезбијке из Мајамија да се преселе у [[Минеаполис - Сент Пол]].{{sfn|Clendinen||pp=318}} У октобру 1977, Брајантова и њен муж су били у [[Де Мојн]]у у [[Ајова|Ајови]]. Дана [[14. октобар|14. октобра]], говорили су на конференцији за новинаре о њеном предстојећем концерту када је Том Хигинс, активиста повезан са организаторима у Минеаполису, дошао до ње и пред камерама јој размазао питу од [[јагода]] по лицу. Брајантова је била шокирана, погнула је главу и држала се за руке са Грином и молила за Хигинса. Иако је брзо промрмљала „Бар је била воћна пита“, на тренутке је јецала. Слика њеног лица прекривеног питом следећег дана се појавила на насловној страни
Међутим, у децембру 1977, ''Баптистичка црква храма'' организовала је прикупљање потписа да се уредба о забрани дискриминације Сент Пола стави на референдум. Волонтери који су прикупљали потписе издржали су на температурама испод нуле и успели да прикупе више од 7.000 потписа. Њихов лидер, Ричард Ангвин, парох ''Баптистичке цркве храма'' изјавио је: „Не желим да живим у заједници која има поштовања према хомосексуалцима“.{{sfn|Clendinen||pp=324}} Ангвин је користио исту стратегију која је кориштена у Мајамију. Џери Фолвел је одржао митинг на коме се требала појавити Брајантова, али ју је Грин заменио у последњем тренутку. На митингу је Ангвин рекао окупљенима: „Хомосексуалност је убилачки, ужасан, изопачен чин. У питању је [[грех]] и моћна пожуда која изазива зависност“.<ref name="Clendinen, стр. 327">{{harvnb|Clendinen||pp=327}}</ref><ref name="Fejes172-173">{{harvnb|Fejes||pp=172-173}}</ref>
Ред 128:
Бригс је назвао своју организацију „Калифорнија брани нашу децу“ ({{јез-ен|California Defend Our Children; CDOC}}) како би избегао правне проблеме са добротворном организацијом из [[Конектикат]]а. Организација је користила исте стратегије као и „Спасите нашу децу“, штампајући, између осталог, колаже новинских наслова који су повезивали хомосексуалност и [[педофилија|педофилију]]. С обзиром да је у исто време на референдуму био и предлог у вези [[смртна казна|смртне казне]], у промотивном материјалу кампање позивали су се бирачи да „делују сада како би заштитили своју породицу од опаких убица и одбранили своју децу од хомосексуалних учитеља“.{{sfn|Clendinen||pp=381}} Бригс је поставио пастора Луа Шелдона на чело организације.
[[Датотека:CANov1978Prop6 sr.svg|мини|десно|200п|[[Бригсова иницијатива]], резултати по окрузима]]
Значајна разлика између Мајамија и Калифорније је била у томе што су и [[Лос Анђелес]] и Сан Франциско имали веома активну и видљиву геј заједницу. Оснивач ''Метрополитанске цркве'' свештеник [[Трој Пери]], који је почео своју каријеру као харизматични проповедник ''Цркве Божијег пророчанства'', али је избачен због тога што је био геј, прикупио је 100.000 долара за 16 дана.{{sfn|Clendinen||pp=368}} [[Холивуд]]ске звезде [[Бет Мидлер|Бети Мидлер]], [[Лили Томлин]] и [[Ричард Прајор]] донирале су још 100.000 долара.{{sfn|Fejes|2008|pp=185}} У [[јануар]]у
Геј активисти су поново били подељени око стратегије. [[Дејвид Гудштајн]] и још неки геј мушкарци су платили рекламним агенцијама да пренесу њихову поруку, који је била фокусирана на претњу по приватност и права наставника. Гудштајн је у [[Адвокат (часопис)|Адвокату]] позвао геј особе да пусте професионалцима да покушају да победе.{{sfn|Fejes|2008|pp=197}} Међутим, напори дугогодишњих активиста као што је Морис Кајт, који је кренуо у шетњу државом како би промовисао одбацивање ''Бригсове иницијативе'', такође су били ефикасни. Жене су биле врло видљиве у кампањи, прикупивши исту количину новца као и мушкарци. Међутим, када је откривено да закон у Калифорнији захтева од свакога ко је дао више од 50 [[Амерички долар|долара]] за кампању да открије свој идентитет, већина донација је била од 49 долара, укључујући и једну од [[Рок Хадсон|Рока Хадсона]].{{sfn|Clendinen||pp=385}}
Ред 146:
Кампања коалиције ''Спасите нашу децу'' је била интензиван и усмерен напор конзервативних снага, од којих су многе добиле инспирацију у претходним контроверзама током [[1970е|седамдесетих]]. Још од [[Скоупсово суђење|Суђења Скоупсу]] о законитости учења [[Еволуција (биологија)|еволуције]] у државним школама [[1925]], верске организације нису покушавале да утичу на политику у тако широком обиму.{{sfn|Georgianna||pp=11-17}} Пресуда [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда САД]] из [[1973]]. у предмету [[Роу против Вејда]] којом је легализован [[побачај|абортус]], и предлагање [[Амандман о једнаким правима|Амандмана о једнаким правима]] [[1974]]. који би женама дао једнакост у многим областима живота, алармирали су конзервативну политику. Фред Фејес сматра кампању значајним фактором у успону конзервативног хришћанског активизма, додајући: „Ово је био почетак [[културни рат|културних ратова]]“.<ref name="tanasychuk"/> Рут Шек указује на везу између успона [[Нова десница|Нове деснице]] и кампање: „У том времену, 1977. године, није било организоване верске деснице као такве. Анита Брајант је била пионир.“<ref name="rothaus">Rothaus, Steve (9. јун 2007). „Thirty Years Ago, Most People Didn't Think About Gay Rights, Much Less Discuss the Issue in Public“, ''Мајами хералд'', стр. 1</ref>
Касних
Фолвел је тврдио да су напори ''моралне већине'' као што су регистровање милиона нових бирача, информисање јавности и употреба медија, били значајан фактор у избору [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника САД.{{sfn|Falwell||pp=390}} До [[1982]], Морална већина је имала буџет од милион долара и милионе волонтера.{{sfn|Falwell||pp=389}} У исто време, геј популација је била погођена [[Сида|сидом]], и очајнички је тражила новац за истраживања и третман оболелих. Портпарол моралне већине повезао је то са [[Бог|Божијом]] вољом, изјавивши да је јавности потребна заштита од „геј куге“, уз упозорење да „ако хомосексуалци не буду заустављени заразиће целу нацију и Америка ће бити уништена“.{{sfn|Shilts|1986|pp=322}}
| |||