Кокошињски покољ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија 1904. помоћу справице HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 1:
'''Кокошињски покољ''' је израз за најбруталнији злочин комита [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а над Србима у [[Македонија (област)|Македонији]], односно [[Стара Србија|Старој Србији]], како се тада у Србији ова област називала. Израз кокошињски покољ односи се на неколико злочина комита [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а. у околини [[Куманово|Куманова]] и [[Кратово|Кратова]] у периоду јул-октобар 1904. године. Злочине су извршиле чете [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а- под командом војвода Атанаса Бабате и Јордана Спасова. Збирни назив Кокошињски покољ за убиства у селима Кокошињу, [[Шопско Рударе|Шопском Рудару]] и [[Татомир]]у дала је српска штампа пошто је у том селу пало највише жртава.
 
== Покољи ==
Ред 9:
У село [[Шопско Рударе]] чета Јордана Спасова ушла је 24. августа. Четници су убили 4 човека и три жене које су пре убиства силовали.<ref>Документи о спољној политици Краљевине Србије 2, Додатак 1, Организација српска одбрана 1903-1905, Београд 2008, прилог бр. 1.</ref><ref>С. Симић, Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998, 123-129.</ref>{{sfn|Краков|1930|pp=168-170}}<ref>↑ Илюстрация Илинден, година ХІІІ, януари 1941, книга 1 (121), pp. 9.</ref> Месец дана касније Спасов се вратио у село и наредио приступање [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]].<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/25.html Хр. Силянов, Освободителните борби в Македония, II - 25], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Прича о издаји Турцима која се налази у бугарским изворима није вероватна јер су се убиства у селима између [[Кратово|Кратова]] и [[Куманово|Куманова]] извршавала и пре и после наводне издаје. Приступање села [[Кокошиње|Кокошиња]], [[Кшање|Кишања]], [[Шопско Рударе|Шопског Рудара]], [[Татомир]]аТатомира, [[Живаљево|Живаљева]], [[Туралево|Туралева]], [[Њивичане|Њивичана]], [[Лешки|Лешка]], [[Пашаџиково|Пашаџикова]], [[Злетово|Злетова]] и [[Горње Кратово|Горњег Кратова]] [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]] након покоља јасно сведоче о мотивима убица.<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/12.html Хр. Силянов, Освободителните борби в Македония, II - 126]</ref>
 
Карактеристично је да је српска четничка организација у време пре убиства у Кокошињу водила преговоре са [[Борис Сарафов|Борисом Сарафовим]] и врхом ВМРОа о заједничком деловању српских чета и чета ВМРО-а против Турака. Могуће да је злочин био дело фракција у ВМРО у који су биле против сарадње. Учињено је требало да спали мостове за даље преговоре, што се и догодило. Након овог случаја долази до сукоба чета на свим позицијама.