Креатинин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Creatinine}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 75:
Креатинин настаје спонтано (без деловања [[Ензим|ензима]]) у процесу метаболизма [[Kreatin|креатина]] и [[фосфокреатин]]а из мишића. Мала количина потиче из [[Месо|меса]] унетог [[Исхрана|исхраном]].<ref>{{ен}} Andrew Hunter, ''Creatine and Creatinine'', Longmans, Green, 1928 - 281 [http://books.google.rs/books/about/Creatine_and_creatinine.html?id=_Q7PAAAAMAAJ&redir_esc=y books.google.rs] Приступљено 25. 10. 2013</ref>
 
Креатинин је од великог значаја за производњу енергије у мишићима. Свакодневно око 2% [[Kreatin|креатина]] у телу конвертује се у креатинин. Тако створени креатинин транспортује се кроз крвоток до бубрега. Бубрези, у гломерулима, филтрирају већи део креатинина из крви и секретују га у проксималне тубуле бубрега (7-10%) у [[мокраћа|урин]]. На тај начин већи део креатаинина активно се излучује, док је његова тубуларна реапсорпција врло мала. Креатинин у бубрезима настаје континуирано, те је његова концетрација у крви углавном стална и може се лако одредити. Због тога, ниво креатинина у [[крв]]и представља равнотежу између његове продукције (која зависи од мишићне масе) и брзине излучивања урином.<ref>[http://www.medicinenet.com/creatinine_blood_test/article.htm#what_is_creatinine -{Creatinine Blood Test}-] Приступљено 12.9.2013.</ref>
 
'''Ниво креатинина у крви:''' ако се смањи филтрација у бубрезима (тј ако се смањи излучивање креатинина из организма), а продукција креатинина остане иста, концентрација у крви се повећава.