Википедија:Транскрипција са скандинавских језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
увод |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Викитранс}}
'''Транскрипција имена из скандинавских језика у српски''' обухвата адаптацију [[Дански језик|данских]], [[Норвешки језик|норвешких]], [[Шведски језик|шведских]], [[Ферјарски језик|ферјарских]], [[Исландски језик|исландских]], [[Фински језик|финских]], [[Лапонски језици|лапонских]] и [[Гренландски језик|гренландских ескимских имена]]. Притом се следе препоруке које је за ''Правопис српскога језика'' успоставио проф. др [[Љубиша Рајић]]. Правила се примењују када у речнику уз Правопис не постоји одредница у другачијем облику, без обзира на старије географске атласе, енциклопедије и слично.
Правила су представљена широј јавности у Измењеном и допуњеном издању Правописа, објављеном у октобру 2010, мада су месецима раније била доступна на сајту [[Филолошки факултет Универзитета у Београду#Катедре|Групе за скандинавске језике и књижевности]] Филолошког факултета Универзитета у Београду. Проф. др Рајић додатно је одговорио на нека спорна питања.
== <small>-{AI; ÄI, ÄY, EI, EY, ÖI, ÖY; IY, YI; OI; UI}-</small> (дифтонзи у финском језику) ==▼
== Особености ==
Транскрипција: ''ај; еј; иј; ој; уј''. Ово се може извести из примера -{R<small>ÄIKKÖNEN</small>}- ''Рејкенен'' и -{V<small>ÄINÖ</small>}- ''Вејне'', наведених само у верзији Рајићевог текста која је објављена у Правопису.▼
Како је већ наведено, у [[Скандинавија|Скандинавији]] се говори осам аутохтоних језика. Од тога пет (дански, норвешки, шведски, ферјарски, исландски) припада групи [[Северногермански језици|северногерманских језика]] (скандинавски или нордијски језици у ужем смислу), два (фински и лапонски/самијски) групи [[Уралски језици|уралских језика]], док је један (гренландски) из породице [[Ескимско-алеутски језици|ескимско-алеутских језика]]. Без обзира на многе разлике, свих осам подлежу транскрипцији заснованој на препорукама проф. Рајића.
Дански стандардни језик заснован је на говору образованих људи из [[Копенхаген]]а и околине. Норвешки, пак, познаје два стандарда (за оба постоје Википедије: [[Википедија на норвешком језику (букмол)|букмол]] и [[Википедија на норвешком језику (нинорск)|ниноркс]]). Шведски такође (један у Шведској, а други у Финској). Исландски и ферјарски су јединствени, такође и фински и гренладски. Лапонски језик има десет дијалеката.
== -{E<small>YJAFJALLAJÖKULL</small>}- ==▼
Чест формант у скандинавским топонимима је реч [[фјорд]]. У данском, норвешком и шведском означава узак, дугачак, морски залив, а у норвешком може да означи и дуго, уско језеро. Као други члан сложенице увек има одређени облик ''-{fjorden}-'', као у примерима ''-{Limfjorden, Varangerfjorden, Vefsnfjorden}-''. Уобичајено писање на географским картама је Лим фјорд, Варандер фјорд, Вефсн фјорд. Дакле, основа и одредница се раздвајају, а ''фјорд'' губи одређени члан. Ипак би овакве називе требало писати пратећи српски конструкцију: Лимски фјорд, Варангерски фјорд, а због незгодне сугласничке групе фјорд Вефсн. У значењу језера, формант остаје непромењен: Тирифјорден (нор. ''-{Tyrifjorden}-'').
Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати [[Копенхаген]], мада би назив скован према правилима био Кобенхавн. С друге стране, треба потистивати немачке утицаје типа ''Штокхолм, Трондхејм'' уместо [[Стокхолм]], [[Трондхејм]], као и тенденције да се прихвата локални изговор као полазиште преноса (Троњем за прво, а за [[Осло]] ликови типа ''Услу, Ушлу''). [[Фарска Острва]] је хибридни назив. Уобичајено је [[Лапонија]].
Услед постојања дублетних облика, не треба примењивати морфолошку адаптацију скандинавских имена. Примера ради, у норвешком је ''-{Inge}-'' мушко име (српски: Инге-Ингеа-Ингеу-Инге-Ингеом-Ингеу), а ''-{Inga}-'' женско (српски: Инга-Инге-Инги-Инге-Ингом-Инги). У данском, пак, ''-{Inge}-'' је женско име (српски: Инге у свим падежима). Дублети су имена типа ''-{Maria, Sofia}-'' (Марија, Софија) с једне, а ''-{Marie, Sofie}-'' (непромењиво Марије, Софије) с друге стране.
== Додатне напомене ==
▲Транскрипција: ''ај; еј; иј; ој; уј''. Ово се може извести из примера -{R<small>ÄIKKÖNEN</small>}- ''Рејкенен'' и -{V<small>ÄINÖ</small>}- ''Вејне'', наведених само у верзији Рајићевог текста која је објављена у Правопису.
Правилно је ''[[Ејафјадлајекидл]]''.
{{Цитат3|-{F}- се налази између вокала и безвучног консонанта, али су вокал и безвучни консонант раздвојени хијатусом, то јест -{<small>A</small>}- је финални глас једне, а -{<small>F</small>}- иницијални глас друге речи и тада се у исландском не догађа никаква промена. Једино око чега постоји спорење, јесте да ли је финална секвенца ''-идл'' или ''-удл''. Ја сам се определио за ''-идл'', али сам могао да узмем и ''-удл''. Наравно, цео систем који сам предложио представља знатно поједностављење, јер није намењен стручњацима него је замишљен као оперативно упутство за свакодневну употребу, а тада треба да буде што једноставнији.|проф. др Љубиша Рајић, имејл од 25. априла 2010.}}
Мада је у Правопису речено да морамо задржати неке традиционалне адаптације, међу њима нису и ''[[Фарска острва]]'':
Линија 19 ⟶ 32:
У складу с тиме, Речник уз правопис садржи одредницу „'''Фарска острва''' (у преводу ''Овч(и)ја острва''), боље ''Ферјарска острва''“. Остаје нејасно зашто је реч ''острва'' написана малим почетним словом — зато што се мисли на острва а не на државу, или зато што приређивач новог Правописа није ускладио текст проф. Рајића са т. 50а, по којој се називи острва пишу великим почетним словима када се мисли на државе, а не само у првој речи како је важило по Правопису из 1993, т. 20-{d}-.
Транскрибује се ''[[Мирдалсјекидл]]'' а не Мјрдалсјекидл, иако у правилима стоји само ''ј'' као транскрипција за -{<small>Ý</small>}-. „У дифтонгу се транскрибује са ''ј'', у монофтонгу са ''и''“, разјаснио је имејлом проф. др Љубиша Рајић, 6. септембра 2011.
{{Цитат3|Ради лакшег изговора […] шведско --{RG}- на крају слога преносићемо као ''рг'' (према писму) а не као „рј” (према изговору): ''Стриндберг, Бергман'' (не „Стриндберј”, „Берјман”).|Правопис из 2010, тачка 197в(1)}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=Правопис српскога језика|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Транскрипција: скандинавски језици|page=222-231}}
[[Категорија:Транслитерација и транскрипција]]
| |||