Античка Атина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Разне исправке
Ред 18:
 
== Драконови закони ==
Као и у другим државама старог света, и у Атини се од најстаријих времена судило по обичајном праву. Прве писане законе тзв. ''Дракослове'' донео је законодавац [[Дракон]], [[621. године п. н. е.]] Његове одредбе изгубљене су у тами прохујалих столећа, али се још у старом веку сматрало да су биле изузетно строге. Један атински [[реторика|беседник]] је рекао да су Драконови закони „''били писани крвљу, а не мастилом''“. Због тога се израз „драконски закони“ и данас користи за изузетно строге законске одредбе.
 
== Солонове реформе ==
Ред 28:
 
== Економија ==
Грађани Атине су се бавили Трговином,занатством,полјопривредом и бродоградњом. Из атине се могло извозити Маслиново уље и вино,али не и житарице.овоје подстицало гајенје маслина и винове лозе, а исто тако трговине и занатства.
== Пизистратова тиранија ==
'''Пизистрат''' је био [[Античка Атина|атински]] [[тиранин]] који је припадао угледном [[еупатриди|еупатридском]] роду. У политичким борбама које су Атину потресале после [[Солон]]ових реформи предводио је осиромашене сељаке из унутрашњости [[Атика|Атике]]. Власт у Атини је освојио послуживши се лукавством: сам је себе ранио и довезао се у град вичући да су га напали његови политички противници. [[Еклесија]] му је на то доделила телесну стражу. Уз њихову помоћ, Пизистрат је лако освојио [[атински Акропољ]] и власт у Атини. Пизистратова тиранија запамћена је као доба благостања и напретка. Тиранин се старао за добробит свих својих поданика. Сиромашним сељацима без земље поделио је поседе својих противника који су побегли из Атике. Поред тога, често им је давао зајмове да би могли да живе од обрађивања земље. Установио је судове у сеоским општинама, да сељаци због суђења не би напуштали своје њиве и долазили у град. Сматрао је да ће, ако буду заузети свакодневним пословима, изгубити интересовање за политичким животом. Пизистрат се старао и за живот људи у самој Атини. Изградио је велику чесму са девет отвора за воду, изградио многобројне храмове, и за време његове владавине Атина је доживела велики културни полет. Извори бележе да су у његовом времену записане ''[[Илијада]] '' и ''[[Одисеја]]''. Умро је 527. годинеп. прен. нове ерее., а наследили су га његова два сина, по којима је тиранија постала омражена у Атини.<ref>„''Историја за први разред гимназије''“ Снежана Ферјанчић и Татјана Катић стр.95 ISBN 86-17-1128-X </ref>
== Клистеново законодавство ==
Одласком тираније из Атине наступили су нови политички сукоби између аристократије и демоса. Немире је окончао законодавац Клистен. Поделио је атинске грађане на десет територијалних фила. Свака од тих фила давала је педесет представника у Веће пет стотина, које је заменило Веће четири стотина. Клистену се преписује и увођење [[Остракизам|отракизма]]. Ово је у почетку била мера уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. За остракизам је сазивана еклесија, и гласање је било тајно. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права.