Античка Атина — разлика између измена

== Пизистратова тиранија ==

'''Пизистрат''' је био [[Античка Атина|атински]] [[тиранин]] који је припадао угледном [[еупатриди|еупатридском]] роду. У политичким борбама које су Атину потресале после [[Солон]]ових реформи предводио је осиромашене сељаке из унутрашњости [[Атика|Атике]]. Власт у Атини је освојио послуживши се лукавством: сам је себе ранио и довезао се у град вичући да су га напали његови политички противници. [[Еклесија]] му је на то доделила телесну стражу. Уз њихову помоћ, Пизистрат је лако освојио [[акропољ (Атина)|атински Акропољ]] и власт у Атини. Пизистратова тиранија запамћена је као доба благостања и напретка. Тиранин се старао за добробит свих својих поданика. Сиромашним сељацима без земље поделио је поседе својих противника који су побегли из Атике. Поред тога, често им је давао зајмове да би могли да живе од обрађивања земље. Установио је судове у сеоским општинама, да сељаци због суђења не би напуштали своје њиве и долазили у град. Сматрао је да ће, ако буду заузети свакодневним пословима, изгубити интересовање за политичким животом. Пизистрат се старао и за живот људи у самој Атини. Изградио је велику чесму са девет отвора за воду, изградио многобројне храмове, и за време његове владавине Атина је доживела велики културни полет. Извори бележе да су у његовом времену записане ''[[Илијада]] '' и ''[[Одисеја]]''. Умро је 527. п. н. е., а наследили су га његова два сина, по којима је тиранија постала омражена у Атини.<ref>„''Историја за први разред гимназије''“ Снежана Ферјанчић и Татјана Катић стр.95 ISBN 86-17-1128-X </ref>

== Клистеново законодавство ==

Одласком тираније из Атине наступили су нови политички сукоби између аристократије и демоса. Немире је окончао законодавац Клистен. Поделио је атинске грађане на десет територијалних фила. Свака од тих фила давала је педесет представника у Веће пет стотина, које је заменило Веће четири стотина. Клистену се преписује и увођење [[Остракизам|отракизма]]. Ово је у почетку била мера уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. За остракизам је сазивана еклесија, и гласање је било тајно. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права.