Шестојануарска диктатура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 73:
* [[Јосип Хаук]], члан МК КПЈ за [[Осијек]], убијен [[29. август]]а 1929. године у Осијеку;
* [[Никола Хећимовић]] (1900—1929), секретар [[Црвена помоћ|Црвене помоћи]], убијен 25. априла 1929. године југословенско-аустријској граници;
* [[Златко Шнајдер]] (1903—1931), секретар ЦК СКОЈ-а,
* [[Милан Шуфлај]] (1879—1931), историчар, књижевник, члан [[Хрватска странка права|ХСП]]-а, један од утемељитеља [[албанологија|албанологије]] у светским размерима, насмрт изударан штапом у центру Загреба [[19. фебруар]]а 1931. године.
Лист „Пролетер“ је [[1935]]. године објавио статистику на основи новинских података, дакле непотпуну, у којој је изнесен број преглед политичких процеса и осуда по закону о заштити државе, и то у раздобљу од 1929. до 1935. године.<ref>Иван Јелић. ''Комунистичка партија Хрватске 1937—1941''. „Институт за хисторију радничког покрета Хрватске“, Загреб 1972, 349. стр.</ref> У овој таблици не налазе се жртве које нису прошле кроз судски процес, односно оне особе које су
{| class="wikitable"
| |||