Операција Кугелблиц — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
'''Операција „Кугелблиц“''' ({{јез-нем|Kugelblitz}} - „''лоптаста муња''“) представља најамбициознију и по употребљеним снагама најкрупнију из низа упоредо предузетих операција које је спровела немачка [[2. оклопна армија (Немачка)|Друга оклопна армија]] против јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и слободне територије у децембру [[1943]]. године. Овај низ просторно и временски повезаних операција познат је у југословенској историографији као '''Шеста непријатељска офанзива'''.
 
Операција је трајала од 4. до [[16. децембар|16. децембра]] [[1943]]. и захватила је широки простор [[Рашка област|Рашке области]] и источне [[Босна|Босне]]. Циљ операције било је наношење удараца, опкољавање и уништење јединица [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог]] и [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса НОВЈ]] које су деловале на том простору.
 
Немачке снаге успеле су да задају ударце и нанесу значајне губитке неким јединицама [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]] и успеле су да овладају градовима и комуникацијама у овој области, али нису успеле у основној намери да их разбију и униште. Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
== Преглед стања пред операцију ==
{{Wikisource| Извештај немачког команданта Југоистока о стању на Балкану 1.11.1943.}}
Снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] искористиле су војничке последице проблема пред које је немачку команду ставила капитулација [[Италија|Италије]] [[8. септембар|8. септембра]] [[1943]]. Овај догађај изазвао је такође и талас борбеног ентузијазма у народу, што је довело до масовног прилива нових бораца у јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]].
 
Крајем септембра и почетком октобра јединице [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] разбиле су локалне снаге [[четници|четника]] и муслиманске милиције у Санџаку и северној [[Црна Гора|Црној Гори]], принудивши италијанске јединице да пређу на њихову страну. Тако је настала пространа слободна територија која је укључивала [[Фоча|Фочу]], [[Пљевља]], [[Пријепоље]], [[Нова Варош|Нову Варош]], [[Беране]], [[Бијело Поље]] и [[Андријевица|Андријевицу]].
У том периоду јединице новооснованог [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса НОВЈ]] успешно су окончале [[Прва тузланска операција|Прву тузланску операцију]] против снага НДХ и Немаца. Операција је окончана поседањем [[Тузла|Тузле]], [[Зворник]]а, [[Бијељина|Бијељине]], [[Шамац|Босанског Шамца]], [[Градачац|Градачца]] и већег броја мањих места.
 
У истом периоду [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је извршио концентрацију својих снага и отпочео наступање из Србије у источну [[Босна|Босну]]. Снаге [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] су потисле немачко-домобранске снаге, запоселе [[Вишеград]] и наставиле наступање према [[Рогатица|Рогатици]]. На овај продор Врховни штаб НОВЈ реаговао је ангажовањем [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]] из централне [[Босна|Босне]] која је потисла четнике, запосела [[Вишеград]] и [[Прибој]] и наставила притисак према [[Ужице|Ужицу]].
 
На тај начин створена је пространа и повезана слободна територија под контролом [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] од реке [[Сава (река)|Саве]] до [[Проклетије|Проклетија]]. У тој области попуњаване су јединице и настајале нове, настали су органи власти и вршена је пропаганда у народу.
 
За немачке снаге на [[Балканско полуострво|Балкану]] ова слободна територија представљала је битан проблем због своје величине, притиска који су јединице са те територије вршиле на саобраћај у долини [[Босна|Босне]], као и због опасности да послужи као основица за продор у правцу [[Јадранско море|Јадрана]] и у правцу виталних саобраћајница у долини [[Морава|Мораве]]. Услед недостатка расположивих снага, током новембра [[1943]]. године Немци су били у стању да предузму само једну ограничену операцију којом су овладали [[Зворник]]омЗворником и [[Тузла|Тузлом]] ([[11. новембар|11. новембра]]), ради стварања повољније операцијске основице. Сабирање снага за обухватну операцију окончано је првих дана децембра 1943. године.
 
== План операције и употребљене снаге ==
Команда Југоистока ставила је [[V СС корпус]]у за ову операцију на располагање, поред његове две дивизије, још две комплетне немачке дивизије, четири самостална пука и једну бугарску дивизију.
 
Општа замисао операције била је: да делови [[369. легионарска дивизија|369. легионарске дивизије]], 1. ловачки резервни и 92. моторизовани пук из [[Сарајево|Сарајева]], делови 187. резервне пешадијске дивизије и 901. моторизованог наставног пука из [[Тузла|Тузле]] и [[Зворник]]а и делови бугарске 24. дивизије, са простора [[Ужице]] - [[Златибор]] - [[Кремна (Ужице)|Кремна]], брзо продирући, запоседну запречну линију [[Сарајево]] - [[Хан Пијесак]] - [[Власеница]] - [[Сребреница]] - [[Дрина]] и окруже јединице 3. корпуса на просторији [[Соколац]] - [[Власеница]] - [[Сребреница]]. За то време, [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдска дивизија]] и [[Дивизија „Бранденбург“|2. пук „Бранденбург“]] са простора [[Сјеница|Сјенице]] и [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизија]] с линије [[Гацко]] - [[Невесиње]], надирући широким фронтом с југоистока и југа, имале су задатак да на својим нападним правцима разбију јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и одбаце их северно од линије [[Вишеград]] - [[Пале]], у ''котао'' омеђен поменутом запречном линијом, и ту приступе уништењу окружених снага - [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]], [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5]], [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17.]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27.]] дивизије.
 
Операција је добила кодно име „Кугелблиц“ ({{јез-нем|Kugelblitz}}), односно „''лоптаста муња''“. Почетак је предвиђен за 4. децембар 1943. године у 5:00 ујутро.
Почетком новембра 1943. 1. брдска дивизија концентрисана је у области [[Сјеница|Сјенице]] ради учешћа у операцији ''Кугелблиц''. Током новембра у више наврата њене борбене групе предузимале су испаде и насилна извиђања према слободној територији. Најзначајнији од њих био је удар 14/15. новембра низ долину Милешевке и према Бродареву. Немачке јединице су током тог напада натерале на повлачење батаљоне 3. санџачке бригаде наневши им губитке и заузевши [[Бродарево]], али су се пред противнападом повукле.
 
Оценивши озбиљном опасност од немачке концентрације и врло неповољног односа снага на линији [[Сјеница]] - [[Пријепоље]], Штаб [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] предложио је да своје снаге повуче на леву обалу [[Лим (река)|Лима]] и да припреми одбрану по дубини, али је штаб [[Други ударни корпус НОВЈ|Корпуса]] одбацио овај предлог и наредио активна дејства на десној обали Лима упркос опасности од опкољавања. Тако су се почетком децембра на десној страни [[Лим (река)|Лима]] у непосредној околини [[Пријепоље|Пријепоља]] налазила два батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. У самом граду налазила се [[Прва шумадијска бригада НОВЈ]] која је после напорног марша стигла 26. новембра, и била је смештена у згради болнице на десној обали [[Лим (река)|Лима]] ради одмора.
 
==== Основни проблем напада ====
Почетак напада одређен је 4. новембар. Немачка команда пажљиво је анализирала распоред и дејства снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга пролетерска дивизија]] имала је 3 батаљона са десне стране [[Лим (река)|Лима]]. Ови батаљони имали су добар положај у односу на комуникације и у случају јачег напада, могли су послужити као задржавајућа одбрана. Тиме би се добило време за организовање главне линије одбране на Лиму и даље по дубини.
 
Основну препреку за немачко наступање, као и значајан ослонац одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], представљала је река Лим. Штаб Прве брдске дивизије имао је под својом командом и [[Дивизија Бранденбург|2. пук Бранденбург]], специјалну командоску јединицу. Стога је направио смео и креативан план напада. Уместо уобичајено примењиваног снажног удара по предњим положајима противника, уз помоћ штаба пука [[Дивизија Бранденбург|Бранденбург]] разрађен је план по којем је главни циљ напада, мост на [[Лим (река)|Лиму]] у [[Пријепоље|Пријепољу]], требало да буде освојен командоском акцијом непосредно пре почетка главног напада.
 
===== Решење проблема =====
 
Дана [[4. децембар|4. децембра]] пре зоре групе маскираних немачких командоса из [[Дивизија Бранденбург|2. пука „Бранденбург“]] су, према плану, уз помоћ водича из муслиманске милиције, успели да заобиђу положаје Чачанског батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Успевши да остану непримећени, ушли су у [[Пријепоље]], хладним оружјем ликвидирали стражу на мосту и заузели мост на [[Лим (река)|Лиму]]. Делови пука су истовремено, након успешног прикрадања, мањим интервенцијама против партизанских делова успели да створе уже обезбешење пута који низ реку [[Милешевка (река)|Милешевку]] води у [[Пријепоље]]. На тај начин, Немци су били у стању да напад, уместо ломљењем спољашње одбране, напад започну маршевским упадом оклопно-моторизованих делова [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] у [[Пријепоље]]. Још пре него што је одбрана активирана, Немци су успели да са масом снага пређу Лим. Јединица која је требала да буде ослонац одбране, [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прва шумадијска бригада]], затечена је потпуно неразвијена за борбу, у свом преноћишту, у болници са леве стране [[Лим (река)|Лима]].
 
На тај начин, Немци су још пре правог отварања борбе, успели да освоје доминантне позиције. Кључни и најделикатнији циљ напада, мост на Лиму у [[Пријепоље|Пријепољу]], освојен је препадом и задржан у својим рукама правовременим развојем напада. На тај начин, главна природна предност одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] - река Лим - претворена је у њихов главни проблем. Три батаљона су на самом почетку остала изолована и опкољена на десној страни Лима, а главна линија одбране, која је сувише зависила од њихове правовремене реакције, није уопште активирана и развијена.
===== Наставак борбе у Пријепољу =====
На тај начин су јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] биле принуђене да прихвате борбу у веома подређеном положају. Снаге у [[Пријепоље|Пријепољу]] биле су приковане за положај и тучене премоћном концентрисаном ватром из бројних тешких оруђа, а батаљони са десне стране Лима под сложеним условима пробијали су се према [[Лим (река)|Лиму]]. Њихов целодневни огорчени отпор ипак је задржао наступање
[[Датотека: spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg|мини|десно|400п|'''На рушевинама болнице на левој обали Лима у Пријепољу из које су се бранила два батаљона Прве шумадијске бригаде. после рата изграђен је меморијални центар са спомеником и таблама са именима 408 погинулих бораца.''']]Немаца, тако да су немачке моторизоване колоне биле у могућности да наставе наступање према [[Пљевља|Пљевљима]] тек сутрадан, [[5. децембар|5. децембра]]. У сумрак и након пада мрака блокиране јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] из [[Пријепоље]] кренуле у пробој по групама. Приликом одбране и пробоја претрпеле су врло тешке губитке.<ref>Division Brandenburg, Axis history, http://www.axishistory.com/index.php?id=990</ref>
 
Ово је била једна од примерно изведених и најуспешнијих немачких тактичких акција током рата у [[Југославија|Југославији]], Командант батаљона [[Дивизија Бранденбург|бранденбуржана]] који је заузео мост, капетан Конрад Штајдл ({{јез-нем|Konrad Steidl}}), за ову акцију одликован је витешким крстом.
Пред почетак операције Штаб [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]] вршио је реорганизацију италијанске дивизије „Венеција“, као и делова дивизије „Тауринензе“ који су прешли на страну [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] (укупно око 11.000 Италијана). Од мањих делова ових дивизија који су изразили спремност да продуже борбу против Немаца, формирао је првих дана децембра италијанску [[дивизија Гарибалди|партизанску дивизију „Гарибалди“]]. Од око две трећине припадника ових дивизија који су изјављивали да не могу да се боре, направило је 11 радних батаљона. На том задатку употребио је и [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Другу далматинску бригаду]], коју је пребацио из долине Лима у ширу околину [[Пљевља|Пљеваља]] и [[Чајниче|Чајнича]].
 
Ове јединице представљале су током операције додатно оптерећење за снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], будући да нису имале борбену вредност, а захтевале су ангажовање око евакуације и снабдевања.
 
=== Наставак операције ===
Главна колона [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] наставила је наступање и [[5. децембар|5. децембра]] послеподне продрла у [[Пљевља]], одбацивши слабије делове [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске]] и [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Друге далматинске бригаде]]. Услед наглог продора Немаца, позадински органи нису успели да у потпуности евакуишу складишта хране и материјала из [[Пљевља|Пљеваља]], па је један део уништен, а део је заплењен од стране Немаца.
 
Помоћна колона [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] наступала је правцем [[Сјеница]] - [[Бродарево]]. Потискујући [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећу санџачку бригаду]] току 4. децембра овладала је [[Бродарево]]мБродаревом, одакле је наставила наступање делом снага према [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]], у које је ушла [[6. децембар|6. децембра]], а делом према путу [[Пљевља]] - [[Ђурђевића Тара]].
 
Главнина [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] пребацила се на леву обалу реке [[Ћехотина|Ћехотине]], нашавши се тако изван захвата операције. Ту је водила борбу са левом колоном Прве брдске дивизије, а по пристизању [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте]] и [[Шесте црногорска бригада|Шесте црногорске бригаде]], уз њихову помоћ поново овладала [[Бијело Поље|Бијелим Пољем]] и до [[10. децембар|10. децембра]] избила пред [[Бродарево]].
 
Главнина [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] у складу са операцијским задатком оријентисала се према [[Чајниче|Чајничу]]. На том правцу налазио се само један батаљон Друге пролетерске, па је 3. батаљон 98. пука [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] [[6. децембар|6. децембра]] ушао у [[Чајниче]] и продужио ка одсеку [[Ново Горажде|Устипрача]] - [[Горажде]], где је ступио у везу са [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизијом]]. На тај начин је [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прва брдска дивизија]] угрозила позадину Пете крајишке дивизије. Истог дана, 5. дивизија одбила је све нападе 1. батаљона 99. пука [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]], који је наступао низ [[Лим (река)|Лим]] ка [[Прибој]]у. Тиме се очигледно испољила намера 1. брдске дивизије ка крилном обухвату [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизије]].
 
Врховни штаб је на основу заплењене немачке заповести открио немачке намере, па је наложио [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Петој дивизији]] да изманеврише немачки притисак и задржи се у западној [[Србија|Србији]] и [[Санџак (област)|Санџаку]]. Дивизија је, међутим, да би избегла обухват, била принуђена да се под борбом повуче из долине [[Лим (река)|Лима]] и [[Увац (река)|Увца]] ка [[Вишеград]]у, где је 9. и ноћу 9/[[10. децембар|10. децембра]] прешла [[Дрина|Дрину]], порушила мост и задржала се на просторији [[Рогатица]] - [[Сјемећ]] - [[Сјеверско]], поступивши на тај начин у складу са немачким предвиђањима. Истовремено је, по наређењу [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], на ову просторију пристигла из Србије и [[Прва јужноморавска бригада]], која је ушла у састав [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизије]], а такође јој се прикључио и батаљон [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске]]. Овде је [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] ступила у везу са [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизијом]], која се налазила на просторији Соколовићи - Добрашина - Сјеверско.
 
По пристизању у околину [[Рогатица|Рогатице]], [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] стављена је под команду [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса]], који је наредио њено ангажовање на правцу [[Сребреница]] - [[Зворник]].
 
==== Учешће четника ====
Током ове операције четници су се борили под немачком тактичком командом и наступали као борбене групе у саставу немачких групација. У радио-извештају Команде Југоистока Врховној команди оружаних снага од 14. децембра 1943, у саставу 1. брдске дивизије, након борбене групе Ремолд, даје си и позиција и борбене групе Лукачевић (Милешевског корпуса ЈВуО).<ref>[http://www.znaci.net/00002/T78_331/356_40.htm Радио-извештај Команде Друге оклопне армије Команди Југоистока 14.12.43 о току операција], [[Национална архива Вашингтон]], Т78, ролна 331, фрејм 6287944</ref>
 
У другом извештају од истог дана, поред борбене групе Лукачевић у саставу фронта 1. брдске дивизије, у делу о фронту Војноуправног заповедника Србије наводи се како три батаљона 24. бугарске дивизије заједно са борбеном групом Ајдачић (Црногорска бригада Пожешког корпуса ЈВуО) наступају према Дрини.<ref>[http://www.znaci.net/00002/T78_331/356_80.htm Радио-извештај Команде Друге оклопне армије Команди Југоистока 14.12.43 о току операција], [[Национална архива Вашингтон]], Т78, ролна 331, фрејм 6287984</ref>
 
Немци су били задовољни борбеним држањем и учинком четника, па је пуковник Ремолд из Прве брдске дивизије специјалном наредбом похвалио мајора Лукачевића.<ref>Извештај Абверрове јединице 381 од 20. децембра 1943, [[Национална архива Вашингтон]], Т313, ролна 488, снимци 230-232.</ref>
 
=== Ток операције на северном оперативном простору ===
* десна колона друмом [[Тузла]] - [[Живинице Град|Живинице]] - [[Општина Кладањ|Кладањ]],
* средња, главна колона (са 25 тенкова у свом саставу) правцем [[Цапарди]] - [[Шековићи]] - [[Власеница]],
* лева колона (ојачана са 11 тенкова) друмом [[Зворник]] - [[Нова Касаба]] - [[Власеница]].
 
Ове снаге требало је да поседну северни део запречне линије (од [[Власеница|Власенице]] до [[Дрина|Дрине]]) и не дозволе пробој јединица 3. корпуса ка северу. Пошто су те правце затварале недовољне снаге ([[Осамнаеста хрватска (источнобосанска) бригада НОВЈ|18. хрватска бригада]] [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. дивизије]] и [[Деветнаеста бирчанска бригада НОВЈ|19. бирчанска бригада]] [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]]), Немци су, без већег отпора, брзо избили у [[Општина Кладањ|Кладањ]] и [[Шековићи|Шековиће]]. Да би га задржао, штаб [[трећи босански корпус НОВЈ|3. корпуса]] наредио је [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. дивизији]] да се помери на север, упућујући [[петнаеста мајевичка ударна бригада|15. мајевичку бригаду]] ка [[Општина Кладањ|Кладњу]], а [[шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|6. пролетерску бригаду]] преко [[Власеница|Власенице]] ка [[Шековићи]]маШековићима. Њене дотадашње положаје требало је да преузме [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]], због чега је [[Шеснаеста муслиманска бригада НОВЈ|16. муслиманска бригада]] [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. дивизије]] задржана на [[Романија|Романији]] до пристизања [[седамнаеста мајевичка ударна бригада|17. мајевичке бригаде]] [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]], а затим је и она кренула ка [[Власеница|Власеници]].
 
Пошто је [[5. децембар|5. децембра]] неуспешно напала немачке снаге у [[Општина Кладањ|Кладњу]], [[петнаеста мајевичка ударна бригада|15. бригада]] се са [[Осамнаеста хрватска (источнобосанска) бригада НОВЈ|18.]] и [[Шеснаеста муслиманска бригада НОВЈ|16.]] бригадом, која је убрзо пристигла, задржала у околини [[Општина Кладањ|Кладња]].
 
До жестоких борби дошло је у околини Бетња, на правцу [[Шековићи]] - [[Власеница]]. У боју на Бетњу, еластичном одбраном и енергичним добро организованим противнападима, [[шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|6. пролетерска бригада]] и делови [[петнаеста мајевичка ударна бригада|15. бригаде]] успели су да до [[9. децембар|9. децембра]] задрже средњу нападну колону. У овим борбама ове две бригаде су, уз властите губитке од 89 бораца, избациле из строја 297 Немаца.
 
У међувремену је лева колона одбацила 1. батаљон [[Деветнаеста бирчанска бригада НОВЈ|19. бирчанске]] бригаде и са правца Нове Касабе избила у [[Власеница|Власеницу]], а затим пошла у сусрет средњој колони, прихватила је у долини Дрињаче и тиме јој омогућила продор ка [[Власеница|Власеници]].
 
Наредних дана је [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. дивизија]] ослободила [[Општина Кладањ|Кладањ]] и [[Живинице Град|Живинице]] и избила у долину [[Спреча|Спрече]]. Тако се нашла изван непријатељске запречне линије и избегла окружење.
 
За то време су јединице [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]] извршиле марш преко Јахорине у циљу смене [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. дивизије]] на [[Романија|Романији]].
 
=== Ток операције на западном и јужном оперативном простору ===
Делови [[369. легионарска дивизија|369. легионарске дивизије]], ојачани 1. резервним ловачким и 92. моторизованим пуком, наступили су 6. децембра из рејона Сарајева у две колоне:
* десна друмом [[Сарајево]] - [[Соколац]],
* лева правцем [[Висовица]] - [[Костреша]] - [[Соколац]].
 
Задатак је ових снага био да брзим продором, обухватајући [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизију]], поседну северозападни део запречне линије ([[Сарајево]] - [[Власеница]]). [[Седамнаеста мајевичка ударна бригада|Седамнаеста бригада]] и Романијски одред, пошто нису били у стању да се супротставе тако јаким снагама, повукли су се ка истоку, у рејон Соколовића, где је убрзо пристигла и [[друга крајишка ударна бригада|2. крајишка бригада]].
 
У току [[9. децембар|9. децембра]] немачке јединице успеле су да избију на планом предвиђену запречну линију и да са северозапада и севера затвори обруч око [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]].
 
[[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизија]] кренула је у наступање из [[Улог (Калиновик)|Улога]] и [[Калиновик]]а у правцу одсека [[Рогатица]] - [[Соколац]]. [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прва брдска дивизија]], чији је 99. пук наступао правцем [[Прибој]] - [[Вишеград]], а 98. пук правцем [[Пљевља]] - [[Горажде]] - [[Рогатица]], избила је [[13. децембар|13. децембра]] на линију северно од друма [[Вишеград]] - [[Рогатица]]. Она је на десном крилу одржавала везу са деловима бугарске 24. дивизије, а на левом с јединицама [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије]], која је - не наилазећи на отпор у наступању из северне Херцеговине преко планинских масива [[Зеленгора|Зеленгоре]] и [[Јахорина|Јахорине]], избила 13. децембра, на линију северно од друма Рогатица - Соколац. Избијањем обеју дивизија северно од саобраћајнице Вишеград - Соколац, обруч је затворен и с југа. На тај начин [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5.]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија НОВЈ]] нашле су се у немачком обручу.
 
=== Пробој 5. и 27. дивизије НОВЈ из окружења ===
На основу прикупљених података о наступању [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске]] и [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије]], Штаб [[трећи босански корпус НОВЈ|3. корпуса]] одлучио је да дисперзијом снага онемогући непријатељску концентрацију. [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]] усмерена је на пробој из окружења преко саобраћајнице [[Соколац]] — [[Власеница]] и офанзивно дејство ка рудницима [[Вареш]]у и [[Бреза (град)|Брези]]; док се [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизија]], у смислу директиве Врховног штаба, усмерила ка [[Сребреница|Сребреници]], одакле би се, при евентуалном јачем непријатељском притиску, пребацила на десну обалу [[Дрина|Дрине]].
 
У духу добијеног задатка, [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]] је у току [[13. децембар|13. децембра]] извршила припрему јединица за пробој. Извиђањем је установљен жив саобраћај на путу [[Соколац]] — [[Хан Пијесак]], на који се ослањао северозападни део немачке запречне линије. Ноћу 13/[[14. децембар|14. децембра]] [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]] је извршила пробој преко комуникације, на одсеку Краљева гора — Хан Крам, сломивши отпор делова 482. пука 187. дивизије у околини Краљевог поља. Следећих дана она се оријентисала ка Варешу и Брези. Неки њени делови (2. батаљон [[седамнаеста мајевичка ударна бригада|17. мајевичке]] и 4. батаљон [[друга крајишка ударна бригада|2. крајишке бригаде]]) нису успели да изврше пробој, већ су се придружили [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизији]].
 
[[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета крајишка дивизија]] се нашла у тешкој ситуацији. Будући да су заказале везе са [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизијом]] и са штабом [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса]], морала се ослонити само на властите обавештајне податке. Преко извиђачких делова упућених ка [[Сребреница|Сребреници]] и [[Власеница|Власеници]] установљене су јаче снаге 187. резервне дивизије и 901. моторизованог пука на северним падинама [[Јавор]]а и доминирајућим висовима поред пута, док је самим путем саобраћај био врло жив; у [[Сребреница|Сребреници]] је примећена јача концентрација немачких јединица, а на запречна густина на саобраћајници [[Соколац]][[Власеница]] је после пробоја [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]] повећана.
 
Без података о наступању [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] и [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије]] са југа, Штаб [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете дивизије]] определио се у том тренутку најгору могућу варијанту. Ноћу између 14. и [[15. децембар|15. децембра]] [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизија]] је у три колоне кренула на југ, према саобраћајници [[Подроманија]] - [[Рогатица]], право у сусрет немачким колонама у наступању.
 
[[15. децембар|15. децембра]] ујутро, након преласка преко планине [[Деветак (планина)|Деветак]], у области [[Соколовићи]] - Сјеверско дошло је до сусрета са наступајућим колонама [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]]. Неко време колоне Немаца и [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] кретале су се паралелно у супротним смеровима, узајамно несвесне присуства противника. Тако је на крају дошло до готово тренутног распламсавања сусретне борбе код скоро свих јединица. Обе стране директно су се из маршевског развиле бочно у борбени поредак. Будући да се радило о искусним јединицама НОВЈ, успешно су приковале немачке јединице на положаје, не дозволивши им напредовање. Током целог дана вођена је исцрпљујућа борба по дубоком снегу, при чему су јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] услед знатно веће ватрене моћи Немаца трпеле знатне губитке.
 
По паду мрака [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка бригада]] се прикупила и јуришем пробила немачке положаје, отворивши осталим јединицама пут за извлачење. Дивизија се оријентисала преко пута [[Хан Пијесак]] - [[Соколац]] у северозападном правцу, а затим према Кладњу. Приликом пробоја преко саобраћајнице под ватром дошло је до извесног метежа и мешања борбених делова са коморама, што је довело до повећања губитака.
 
Пробојем [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете дивизије]] из окружења окончана је '''операција „Кугелблиц“'''. Непосредно након ње уследила је '''[[операција „Шнештурм“]]''' ({{јез-нем|Schneesturm}}), односно „снежна олуја“, у великој мери са истим учесницима.
 
== Резултати операције ==
За тежак пораз [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] у [[Пријепоље|Пријепољу]] један део заслуга треба приписати изванредној организацији, прилагодљивости и дисциплини Немаца, док други део узрока чине слабости и пропусти у организацији, обавештајној и извиђачкој активности и командовању у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Небудност јединица, лоше обезбеђење важних објекта, слаба организација одбране по дубини очигледни су пропусти штабова од нивоа батаљона па навише.
 
Одлуком Врховног штаба [[2. јануар]]а [[1944]]. године због пораза у Пријепољској бици смењен је цео штаб [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] на челу са командантом [[Љубодраг Ђурић|Љубодрагом Ђурићем]], и постављен нови на челу са командантом [[Љубо Вучковић|Љубом Вучковићем]]. Основана је комисија која је требала да спроведе истрагу и утврди одговорност, а пуковник Ђурић стављен је на располагање Главном штабу за Србију.
 
[[Љубодраг Ђурић]] сматрао је да је кривица неправедно приписана њему. У својој мемоарској књизи под насловом „''Сећања на људе и догађаје''“ (Рад, Београд 1989) Ђурић је изнео своју аргументацију којом део кривице приписује штабу [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог корпуса]] и команданту [[Пеко Дапчевић|Дапчевићу]].
1.572.075

измена