Сергеј Машера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 30:
У тренутку избијања [[Априлски рат|Априлског рата]], [[1941]]. године, Спасић се, у чину поручника бојног брода друге класе, налазио на месту првог артиљеријског официра на [[Разарач Загреб|разарачу Загреб]] у [[Бока Которска|Боки которској]]. Заједно са њим, службовао је и [[Милан Спасић]], његов друг из класе. Разарач Загреб је првог дана рата, [[6. април]]а, био изложен нападима непријатељске авијације, али је претрпео само незнатна оштећења. Нови већи напад на [[Бока Которска|Боку которску]] и бродове у њој извршен је [[13. април]]а, али поново без последица. Иако је остала нетакнута, због развоја ситуације на копну, флота је све више губила борбену готовост, поготово када је бродовима наређено да се маскирају, а посаде искрцају на копно.
Вест о примирју доспела је у
Официре Сергеја Машеру и [[Милан Спасић|Милана Спасића]], болно је погодио брзи слом [[Југославија|Југославије]] и [[фашизам|фашистичка]] окупација. Не видећи могућност да се борба настави, одлучили су да свој брод униште и погину на њему. [[Разарач Загреб]] је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљериског наредника. Међутим, према договору, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац и саопштили команданту да ће припалити штапине који су водили до муниционих комора. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио. Неколико минута касније експлодирала је прва, а потом и друга мунициона комора, а брод је разнет у комаде, нестао с површине заједно с официрима који су га дигли у ваздух. Машера и [[Милан Спасић|Спасић]] су последњи пут виђени како поздрављају заставу непосредно пре експлозије.
Ред 38:
Овај храбри чин двојице југословенских официра, изазвао је велику пажњи [[Уједињено Краљевство|британских]] медија, који су доста писали о овом догађају. Указом [[Владе Краљевине Југославије у егзилу]] од [[27. јануара]] [[1942]]. године, Машера је постхуно одликован [[Карађорђева звезда|Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда]] заједно са [[Милан Спасић|Миланом Спасићем]].<ref>''Указ В. К. Бр. 53'', Службене новине (ратно издање), Број 5, 31. јануар 1942.</ref> Исте године у оквиру једне британске касарне на [[Малта|Малти]] постављена је спомен-плоча посвећена Сергеју Машери и Милану Спасићу. Британски публициста је [[1944]]. године у својој књизи „Морнарице у егзилу“ ({{јез-енг|Navies in Exile}}), посебно истакао подвиг Машере и Спасића. Године [[1968]]. [[французи]] су о овом догађају снимили филм под називом „[[Пламен над Јадраном]]“ ({{јез-фр|Flammes sur l'Adriatique}}), за који је сценарио написао [[Меша Селимовић]].
Поводом тридесетогодишњице [[Југословенска ратна морнарица|Југословенске ратне морнарице]], председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] је [[10. септембар|10. септембра]] [[1973]]. године донео Указ о проглашењу Сергеја Машере и
== Види још ==
|