Игмански марш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м ispravke |
||
Ред 8:
Одлазак [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] повећао је одговорност штаба бригаде да сачува своје батаљоне од удара јаких непријатељских јединица, које су енергично наступале према плану, и вешто користиле терен, временске услове, и пре свега своје тенкове, артиљерију, авијацију и смучарске јединице.
Када су се колоне 342. и 748. немачке дивизије спојиле код [[Соколац|Соколца]], овладале комуникацијама и рашчистиле терен око њих, командант немачких снага, опуномоћени генерал у [[Србија|Србији]], генерал Бадер, сматрао је да је извршио задатак и наредио је да се операција обустави и да се јединице повуку на своје полазне положаје, осим 718. дивизије, која је имала задатак да очисти од устаника планину [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]]. Генерал Бадер није усвојио предлог команданта 342. дивизије да се операција настави још шест дана, западно од пута Соколац-[[Хан Пијесак]], према групи која је чувала прелазе преко реке [[Босна (река)|
Штаб Прве пролетерске бригаде није претпостављао да ће непријатељ прекинути офанзиву. С обзиром на то да су II и V батаљон претрпели велике губитке, а непријатељ показао да располаже јаким снагама, штаб није желео да се упушта у нове борбе и повукао је јединице даље од непријтеља. Штаб је проценио да бригади прети опасност тактичког опкољавања и због тога је закључио да треба напустити ту територију пре него непријатељ почне нова дејства. При томе је морао водити рачуна и како да изврши наређење Врховног штаба - да са делом бригаде пређе на [[Јахорина|Јахорину]].
Ред 14:
У тражењу решења како да се продре јединицама према Јахорини, штабу су се наметнуле две могућности: или кренути правцем којим је прошао Врховни штаб, или покушати правцем западно од [[Сарајево|Сарајева]]. Није долазило у обзир извлачење из окружења на исток или север, јер је непријатељ показао да на тим правцима има јаке снаге, главнине 342. и 718. немачке дивизије и неколико батаљона [[Хрватско домобранство|домобрана]]. Такође је било ризично кренути на запад, преко реке Босне, јер је непријатељтамо поставио групу „Вареш“, која је очекивала [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске снаге]], ако буду одступале тим правцем. Штаб је, даље, претпостављао да ће [[Прва пролетерска ударна бригада|бригада]], уколико крене правцем којим је прошла колона Врховног штаба, вероватно наићи на заседе, а узео је у обзир и то да је непријатељ рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева ка [[Рогатица|Рогатици]], што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.
У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцем Висовац-Семизовац-Осијек-Игман. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде ка [[Славонски Брод|Славонском Броду]] и [[Мостар]]у, требало је прећи реку [[Босна (река)|
Велика опасност претила је колони: при проласку поред Вогошћа, у време спуштања ка Сарајевском пољу, при прелазу преко моста у Рељеву и преко комуникација Сарајево-Славонски Брод и Сарајево-Мостар, тј. све док се бригада не дохвати планине [[Игман]].
|