Игмански марш — разлика између измена

Када је, већ средином јануара [[1942]]. године отпочела велика [[Трећи рајх|немачко]]-[[Усташка војница|усташка]] офанзива у источној [[Босна|Босни]], [[Прва пролетерска ударна бригада]] нашла се у њеном средишту. Од [[Романија|Романије]], [[Прача|Праче]] и [[Рогатица|Рогатице]] до [[Власеница|Власенице]], [[Олово (град)|Олова]] и Вареша[[Вареш]]а њени батаљони су водили тешке борбе. Велики губици на [[пјеновац|Пјеновцу]] и [[Бијеле Воде|Бијелим Водама]] и успех непријатеља који је повратио раније изгубљене градове и овладао свим комуникацијама на територији источне Босне, довели су главнину [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] у веома неизвесну ситуацију. Била је концентрисана на малом простору, на северним падинама Романије, у рејону [[Пусто Село]]-[[Гајеви]]-[[Ракова Нога]], где није било услова за даље задржавање. Требало је наћи излаз из те ситуације. Штаб бригаде није имао никаквих података о даљим намерама непријатеља, са којим је прекинуо сваки борбени контакт после повлачења са Пјеновца и Бијелих Вода, али је претпостављао да ће наставити дејства.

Када су се колоне [[342. немачка династија|342.]] и [[748. немачка дивизија|748]]. немачке дивизије спојиле код [[Соколац|Соколца]], овладале комуникацијама и рашчистиле терен око њих, командант немачких снага, опуномоћени генерал у [[Србија|Србији]], генерал [[Паул Бадер]], сматрао је да је извршио задатак и наредио је да се операција обустави и да се јединице повуку на своје полазне положаје, осим [[718. немачка дивизија|718. дивизије]], која је имала задатак да очисти од устаника планину [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]]. Генерал Бадер није усвојио предлог команданта 342. дивизије да се операција настави још шест дана, западно од пута Соколац-[[Хан Пијесак]], према групи која је чувала прелазе преко реке [[Босна (река)|Босне]], односно преко терена на којем се налазила главнина Прве пролетерске бригаде.

У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцем [[Висовац]]-[[Семизовац]]-[[Осијек (Илиџа)|Осијек]]-[[Игман]]. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде ка [[Славонски Брод|Славонском Броду]] и [[Мостар]]у, требало је прећи реку [[Босна (река)|Босну]], што је у то доба године било једино могуће преко моста код Семизовца или Рељева, пут води преко непосредне околине Сарајева, поред аеродрома [[Рајловац]], дужином од око 10 километара, што омогућава непријатељу брзу интервенцију из Сарајева. Међутим, тим правцем се избија на територију [[Калиновички НОП одред|Калиновичког НОП одреда]], у рејону [[Трново|Трнова]] и [[Калиновик]]а одакле се може брзо успоставити веза са Врховним штабом. Поред тога штаб је рачунао да непријатељ у Сарајеву не може имати јаке снаге, јер су оне ангажоване у источној Босни, а и да ће постићи потпуно изненађење. Уколико непријатељ и открије бригаду не може претпоставити да се она креће кружном путањом око Сарајева па да је сачека на крају те путање. Највероватније би непријатељ покушао да интервенише тамо где се бригада већ појавила а тада би могао само да је гони, пошто би она већ прошла кроз то место. Штаб бригаде је претпостављао да ће лако и брзо ликвидирати мале посаде на мосту на реци Босни и у другим местима на путу, о чему је добио податке од Црновршког партизанског батаљона. Све те околности су утицале да штаб донесе одлуку да своје јединице поведе из Кнежине и Имамовића на марш правцем Пусто Село-Висовица-Грабљива Њива- [[Вогошћа]]-Рељево-Осијек-Игман-Брезовица-Велико поље-Пресјеница, тј преко Сарајевског поља, поред аеродрома у Рајловцу, надомак непријатељских касарни у [[Сарајево|Сарајеву]], и кроз места у којима су биле непријатељске посаде.