Игмански марш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Прача, Пусто Село, Гајеви, Ракова Нога, Трново |
|||
Ред 5:
== Ситуација пред марш ==
{{main|Друга непријатељска офанзива}}
Када је, већ средином јануара [[1942]]. године отпочела велика [[Трећи рајх|немачко]]-[[Усташка војница|усташка]] офанзива у источној [[Босна|Босни]], [[Прва пролетерска ударна бригада]] нашла се у њеном средишту. Од [[Романија|Романије]], [[Прача (град)|Праче]] и [[Рогатица|Рогатице]] до [[Власеница|Власенице]], [[Олово (град)|Олова]] и [[Вареш]]а њени батаљони су водили тешке борбе. Велики губици на [[пјеновац|Пјеновцу]] и [[Бијеле Воде|Бијелим Водама]] и успех непријатеља који је повратио раније изгубљене градове и овладао свим комуникацијама на територији источне Босне, довели су главнину [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] у веома неизвесну ситуацију. Била је концентрисана на малом простору, на северним падинама Романије, у рејону [[Пусто Село (Соколац)|Пусто Село]]-[[Гајеви (Илијаш)|Гајеви]]-[[Ракова Нога (Илијаш)|Ракова Нога]], где није било услова за даље задржавање. Требало је наћи излаз из те ситуације. Штаб бригаде није имао никаквих података о даљим намерама непријатеља, са којим је прекинуо сваки борбени контакт после повлачења са Пјеновца и Бијелих Вода, али је претпостављао да ће наставити дејства.
Одлазак [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] повећао је одговорност штаба бригаде да сачува своје батаљоне од удара јаких непријатељских јединица, које су енергично наступале према плану, и вешто користиле терен, временске услове, и пре свега своје тенкове, артиљерију, авијацију и смучарске јединице.
Ред 15:
У тражењу решења како да се продре јединицама према Јахорини, штабу су се наметнуле две могућности: или кренути правцем којим је прошао Врховни штаб, или покушати правцем западно од [[Сарајево|Сарајева]]. Није долазило у обзир извлачење из окружења на исток или север, јер је непријатељ показао да на тим правцима има јаке снаге, главнине 342. и 718. немачке дивизије и неколико батаљона [[Хрватско домобранство|домобрана]]. Такође је било ризично кренути на запад, преко реке Босне, јер је непријатељтамо поставио групу „Вареш“, која је очекивала [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске снаге]], ако буду одступале тим правцем. Штаб је, даље, претпостављао да ће [[Прва пролетерска ударна бригада|бригада]], уколико крене правцем којим је прошла колона Врховног штаба, вероватно наићи на заседе, а узео је у обзир и то да је непријатељ рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева ка [[Рогатица|Рогатици]], што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.
У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцем [[Висовац]]-[[Семизовац]]-[[Осијек (Илиџа)|Осијек]]-[[Игман]]. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде ка [[Славонски Брод|Славонском Броду]] и [[Мостар]]у, требало је прећи реку [[Босна (река)|Босну]], што је у то доба године било једино могуће преко моста код Семизовца или Рељева, пут води преко непосредне околине Сарајева, поред аеродрома [[Рајловац]], дужином од око 10 километара, што омогућава непријатељу брзу интервенцију из Сарајева. Међутим, тим правцем се избија на територију [[Калиновички НОП одред|Калиновичког НОП одреда]], у рејону [[Трново (Источно Сарајево)|Трнова]] и [[Калиновик]]а одакле се може брзо успоставити веза са Врховним штабом. Поред тога штаб је рачунао да непријатељ у Сарајеву не може имати јаке снаге, јер су оне ангажоване у источној Босни, а и да ће постићи потпуно изненађење. Уколико непријатељ и открије бригаду не може претпоставити да се она креће кружном путањом око Сарајева па да је сачека на крају те путање. Највероватније би непријатељ покушао да интервенише тамо где се бригада већ појавила а тада би могао само да је гони, пошто би она већ прошла кроз то место. Штаб бригаде је претпостављао да ће лако и брзо ликвидирати мале посаде на мосту на реци Босни и у другим местима на путу, о чему је добио податке од Црновршког партизанског батаљона. Све те околности су утицале да штаб донесе одлуку да своје јединице поведе из Кнежине и Имамовића на марш правцем Пусто Село-Висовица-Грабљива Њива-[[Вогошћа]]-Рељево-Осијек-Игман-Брезовица-Велико поље-Пресјеница, тј преко Сарајевског поља, поред аеродрома у Рајловцу, надомак непријатељских касарни у [[Сарајево|Сарајеву]], и кроз места у којима су биле непријатељске посаде.
Велика опасност претила је колони: при проласку поред Вогошћа, у време спуштања ка Сарајевском пољу, при прелазу преко моста у Рељеву и преко комуникација Сарајево-Славонски Брод и Сарајево-Мостар, тј. све док се бригада не дохвати планине [[Игман]].
| |||