|
| слика = Yugoslav Partisans flag 1945.svg
| опис_слике = ''Југословенска партизанска застава''
| време_постојања =[[2. јулијул]]и [[1943]].
| место =
| формација =[[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шеста пролетерска НОУ бригада]]<br />[[петнаеста мајевичка ударна бригада|15. мајевичка НОУ бригада]]<br />[[Мајевички партизански одред|Мајевички НОП одред]]
| јачина =3.000 војника и официра{{чињеница|date=05. 2013.}}
|командант=[[Глиго Мандић]]
| политички_комесар = [[Бранко Петричевић]]
| битке = [[Прва тузланска операција НОВЈ]]<br />[[Друга тузланска операција НОВЈ]]<br /> [[ОперацијаАндријевичка Драуфгенгер јула 1944операција|Операција Драуфгенгер]]<br />[[Битка на Копаонику 1944.]]<br />[[Краљевачки мостобран]]<br />[[Битка на Дрини децембра 1944.]]<br />[[Битка на Дрини фебруара 1945.]]<br />[[Борбе у долини Босне фебруара и марта 1945.]]<br />[[Завршне операције 2. армије ЈА]]
| одликовања =}}
'''17. источнобосанска народноослободилачка ударна дивизија''' формирана је наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од [[2. јули|2. јулајул]]а [[1943]]. године. У састав 17. источнобосанске НОУ дивизије ушле су: [[Шесташеста пролетерска НОУисточнобосанска ударна бригада|6. источнобосанска НОУ бригада]], [[петнаеста мајевичка ударна бригада|15. мајевичка НОУ бригада]] и [[Мајевички партизански одред|Мајевички НОП одред]].
Истом наредбом формиран је Штаб '''17. дивизије''' са следећим руководиоцима:
* командант [[Глиго Мандић]], до тада командант [[Прва далматинска НОУпролетерска ударна бригада|Прве далматинске НОУ бригаде]]
* политички комесар [[Бранко Петричевић]], до тада руководилац Политодела [[Четвртачетврта пролетерска НОУцрногорска ударна бригада|4. црногорске НОУ бригаде]]
* заменик команданта [[Перо Косорић]], до тада командант [[15.петнаеста мајевичка НОУударна бригада|15. мајевичке НОУ бригаде]]
* начелник Штаба Синиша Николајевић, до тада командант батаљона у [[Другадруга пролетерска НОУударна бригада|2. пролетерској бригади]].
* на место секретара дивизијског партијског комитета КПЈ постављен је тадашњи заменик политичког комесара [[Шесташеста пролетерска НОУисточнобосанска ударна бригада|6. источнобосанске бригаде]] [[Цвијетин Мијатовић]] Мајо.
Дивизија је имала извиђачку чету, свака бригада извиђачки бригада вод, а сваки батаљон извиђачко одељење.
После [[Прва тузланска операција НОВЈ|првог ослобођења Тузле]] у октобру [[1943]], након заплене веће количине оружја и опреме и приступања већег броја кадрова, при Штабу дивизије формиране су: артиљеријска батерија, противтенковска батерија, пионирска чета и чета за везу; при интендантури интендантска и санитетска чета, а при Штабу [[Шесташеста пролетерска НОУисточнобосанска ударна бригада|6. источнобосанске бригаде]] батерија брдских топова 75 мм, противтенковски вод, пионирски вод и вод за везу.
Штаб дивизије имао је радио-везу непосредно са Врховним штабом до септембра [[1943]]. године, а од тада са Штабом [[Трећитрећи ударнибосански корпус НОВЈ|3. корпуса]]. До октобра [[1943]]. веза са потчињеним бригадама одржавана је преко курира, а од тада су се у радио-мрежу укључиле и бригаде.
У марту [[1944]]. [[16. муслиманска бригада НОВЈ|Шеснаеста муслиманска бригада]] је прешла у [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизију]], а у састав '''17. дивизије''' ушла је [[Друга крајишка ударна бригада|2. крајишка НОУ бригада]].
Дивизија је од [[2. јули|2. јулајул]]а до [[20. септембар|20. септембра]] [[1943]]. године потчињена непосредно Врховном штабу НОВ и ПОЈ, а од [[20. септембар|20. септембра]] [[1943]]. до половине маја [[1944]]. године налазила се у саставу [[Трећитрећи ударнибосански корпус НОВЈ|3. корпуса]] и борила се у источној [[Босна|Босни]]. Од половине маја до средине јуна [[1944]]. године '''17. дивизија''' је поново под непосредном командом Врховног штаба изводила борбена дејства у садејству са [[Пета крајишка НОУ дивизијом|5. ударном дивизијом]] у [[Санџак (област)|Санџаку]]у, а од половине јуна до конца октобра у саставу је [[Други ударни корпус НОВЈ|2. корпуса]] и Оперативне групе дивизија ([[Другадруга пролетерска дивизија НОВЈ|2]], [[Пета крајишка НОУ дивизија|5.]] и '''17''') за продор у [[Србија|Србију]]. Од новембра [[1944]]. године до почетка децембра налазила се под командом [[Главни штаб НОВ и ПОЈ за Србију|Главног штаба за Србију]], а од децембра [[1944]]. до [[1. април]]а [[1945]]. године у саставу је [[Јужна оперативна група НОВЈ|Јужне оперативне групе]] и [[Другадруга армијајугословенска ЈАармија|2. армије]]. Од [[1. април|1.]] до [[23. април]]а поново је (са [[Другадруга пролетерска дивизија НОВЈ|2]], [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5.]] дивизијом) у Оперативној групи дивизија (борбе у [[Срем]]у и [[Посавина|Посавини]]) и под командом [[Првапрва армијајугословенска ЈАармија|1. армије]], а од [[23. април]]а до конца рата у саставу је [[Трећатрећа армијајугословенска ЈАармија|3. армије]].
Дивизија је у октобру [[1943]]. бројала око 3.000 бораца, да би у мају 1944. спала на око 1.800 бораца. Након ослобођења [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] септембра [[1944]]. попуњена је до бројног стања од око 10.000 бораца.
| 