Логор Керестинец — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
Након ликвидације прве групе талаца, остали логораши схватили су да и њих чека ликвидација пре или касније. Заточеници су се илегалним каналима убрзо споразумели са својим партијским руководиоцима у [[Загреб]]у о организовању пробоја из логора. Логораши су испланирали разоружање логорске страже, што је био њихов задатак. Морали су то да ураде голоруки, пошто нису имали никаквог оружја. Партијско руководство је требало да организује пункт изван логора на којем су одбегли логораши требали да се нађу са друговима, који су затим их требали да их одведу на сигурно.<ref name=Jelic/>
 
Акција је покренута у ноћи [[13. јул|13.]] и [[14. јул]]а, када су логораши извршили групни препад на стражаре, разоружали их и побегли из логора. Пробојем су руководили [[Дивко Будак]] и [[Андрија Жаја]]. У бегу је учествовало преко 80 логораша. На договореном месту бегунце нису дочекале групе комуниста из Загреба, јер њихов прихват Месни комитет [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] није добро организовао. Бегунци су предуго чекали у оближњој шуми Обреж и тако је већина њих пала као жртве масовне усташкусташко-оружничке потере. У окршајима с потером, убијен је 31 бегунац, а 44 су заробљена. Они су дан касније одведени пред Покретни преки суд, осуђени на смрт и стрељани на [[Спомен-парк Дотршћина|Дотршћини]]. Усташкој потери измакло је само 14 бегунаца, који су се затим придружили [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]].<ref name=Goldstajn/>
 
== Последице ==