1.572.075
измена
м (Бот: исправљена преусмерења) |
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза) |
||
Градњу Белог двора започео је [[1934]]. године, приватним средствима [[александар I Карађорђевић|краљ Александар I]] са жељом да направи резиденцију за своје синове ([[Петар II Карађорђевић|престолонаследника Петра II]], [[томислав Карађорђевић|краљевића Томислава]] и [[андреј Карађорђевић|краљевића Андреја]]), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је [[павле Карађорђевић|кнез Павле]] који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.
Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи,
У очекивању пунолетства [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]], Бели двор користио је
Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] ([[1997]] — [[2000]]), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.
|
измена