Неутрон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.189.216.109 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 44:
 
== Особине ==
Ван језгра неутрони су нестабилни и имају време [[полу-распад]]а од око 15 минута. Распадају се на протон, [[електрон]] и [[антинеутрино]]. Исти распад, [[бета распад]], се одиграва у неким језгрима. Унутар језгра неутрон и протон разменом [[пион (физика)|пиона]] преобраћају се један у другога. Неутрон је класификован као [[барион]], и састоји се од два down [[кварк]]а и једног up [[кварк]]акварка. [[Антиматерија|Антиматеријски]] еквивалент неутрона је [[Античестица|антинеутрон]].
 
[[Изотоп]]и хемијских елемента одређују се бројем неутрона у атомском језгру. На пример, изотоп угљеника, угљеник-12, <sup>12</sup>C, има 6 протона и 6 неутрона, угљеник-13, <sup>13</sup>C, 6 протона и 7 неутрона а угљеник-14, <sup>14</sup>C, 6 протона и 8 неутрона.
Ред 68:
== Детекција неутрона ==
Када се каже детекција честице, мисли се на тражење трага јонизације али то не функционише код неутрона директно, с обзиром да спада у честице које се не могу детектовати директно. Неутрони који се у еластичном судару одбију од атом неког елемента могу да проузрокују стварање трагова јонизације који се затим детекују, али искуство показује да ови експерименти нису једноставни за извођење. Други начин детковања неутрона, који се чешће користи, је када се допусти да неутрон интерагује са језгром атома.
Детекција се састоји у трансформацији енергије ослобођене у реакцији у електрични импулс. За ову сврху су корисни елементи [[Хелијум]]-3, [[Литијум]]-6, [[Бор (хемијски елемент)|Бор]]-10, [[Уранијум]]-233, [[Уранијум]]-235, [[Нептунијум]]-237 и [[Плутонијум]]-239.
 
== Сврха неутрона ==