Пјер де Ронсар — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Живот ==
 
Ронсар је рођен у [[племићплемство|племићкој]]кој породици, у [[дворац|дворцу]] Ла Посонијер, а веома рано је почео да се школује за војни и дипломатски позив. Као [[паж]], живи на двору и у оквиру дипломатских мисија путује у [[Шкотска|Шкотску]] и [[Немачка|Немачку]].
 
Након тешке болести остаје оштећеног слуха, због чега се одриче војничких и дипломатских амбиција и посвећује се песничком раду и учењу. На [[колеџ]]у се посвећује учењу [[грчки језик|грчког језика]], код тада истакнутог хеленисте [[Жан Дора|Жана Доре]].
''Што стихове моје бојама слика својим...''“
 
* '''Хорацијевске оде''' су књижевно успелије од пиндарских иако је Ронсар од римског песника Хорација позајмио више него од Пиндара. Хорације је омиљени песник Плејаде, а посебно Ронсаров, па је од њега преузео велики број [[тема]] (пролазност живота, љубав, природа, смрт), песничких поступака (слике, [[поређење|поређења]], изрази) и ритмова ([[метар]], строфе). И поред тога Ронсар је у овим одама успео да искаже своје оригиналне ставове, размишљања и осећања. Међу Ронсаровим хорацијевским одама посебно се истичу оне у којима је опевано сеоску природу, [[пејзажпредео|пејзаже]]е и предмете и животиње свог родног краја.
 
* '''Анакреонтске оде''' је Ронсар писао у време када су се Анакреонту приписивале неке песме које су [[Александријска књижевност|александријски]] и [[Византијска књижевност|византијски]] песници испевали подражавајући античког песника.
Своје љубавне песме Ронсар је испевао у облику сонета, поред неколико ода, а у свима је присутан јак утицај Петрарке и [[Петраркизам|петраркиста]]. Посветио их је женама које је волео: Касандри, Марији и Хелени.
 
* Прва жена коју је Ронсар волео била је италијанка '''Касандра Салвијати''', ћерка богатог банкара из [[Фиренца|Фиренце]]. Упознао ју је на једној свечаности у дворцу Блоа 1545. године и одмах га је очарала својом лепотом, образовањем и вринама. Није престао да је воли ни када се удала, напротив, поставши својом удајом недокучива, Касандра је послужила песнику као недостижни идеал жене, попут Петраркине Лауре. Укупно је написао 183 сонета посвећена овој жени украсивши је многим измишљеним особинама и цртама које је позајмљивао од Петрарке и [[Бембо|Бембе]]. Као Лаура и други идеализовани женски ликови петраркиста, Касандра има ''усне од корала'', ''очи чији сјај сунце чини љубоморним'', ''груди беље од алабастера'', ''златну косу попут Аполонове'', она је учена и пуна врлина, а у ономе ко је воли буди небеску љубав. Песник је, попут својих узора, растрзан између наде и туге, ватре и ледене хладноће, благослова и проклињања, ропске послушности и револта. Он је склон сузама и уздасима, воли самоћу, а своје муке исповеда природи и опија се посматрањем небеских лепота. Поред тога, од [[Овидије|Овидија]] Ронсар преузима извесну ерудитивност, а од [[Лодовико Ариосто|Ариоста]] наглашену чулност. Ипак, и поред бројних и нескривених позајмица, Ронсарови сонети посвећени Касандри поседују и извесну непосредност и искреност праве љубавне страсти, лепе и свеже описе Ронсаровог краја и понеку оригиналну стилску фигуру.
 
* Друга Ронсарова љубав била је '''Марија Дипен''', петнаестогодишња сељанка. Марију је Ронсар упознао вероватно 1555. године, недалеко од Бургеја, док је полазила да се са својим сестрама прошета поред реке. Њена младост и свежина, весела нарав и физичка лепота, пробудили су код песника више чулну него неку дубљу, осећајнију љубав. Захваљујући природи песникове љубави и амбијенту у коме се пробудила, песме посвећене Марији Дипен су знатно спонтаније, искреније, природније и непосредније од песама посвећених Касандри. У њима има више описа сеоске природе, са мноштвом птица и разноврсног пољског цвећа:
==== Химне ====
 
При писању својих [[химна|химни]] Ронсар се највише угледао на стваралаштво [[Теокрит]]а, [[Аполонијус]]а и [[Калимах]]а. У њима слави угледне личности свог доба, на пример краља [[Анри II Валоа|Анрија II]], или развија опште [[филозофија|филозофске]] и [[наука|научне]] теме, о вечности, [[демон]]има, смрти, годишњим добима, [[бог]]у [[Дионис]]у, при чему наступа више као научник и филозоф него као песник:
 
„''Како је велика, и дивна, о Смрти, моћ твоја!''
==== Франсијада ====
 
У складу са програмом Плејаде Ронсар је намеравао да створи [[еп]]опеју која би се звала Франсијада и састојала би се од 24 певања. У њој је хтео да опева порекло [[Француска|Француске]] и њене [[монархија|монархије]]. За то се послужио [[легенда|легендом]], која је имала велики број присталица у [[средњи веквијек|средњем веку]], о томе како су [[Франци]] потомци [[Франкус]]а, сина [[Хектор]]ова, и унука [[Пријам]]ова. Спасивши се после пропасти [[Троја|Троје]], Франкус се укрцава у лађу и доспева до обала [[Галија (област)|Галије]], где удара темеље Француској и њеној монархији. Ту легенду је изложио [[Жан Лемер де Белж]], члан групе „великих реторичара“, у прозном делу ''Илустрације Галије и особености Троје''.
 
Ронсар је завршио 4 певања, али су она доживела потпуни дебакл у јавности. Томе је допринела нетачна и ненаучна теза о тројанском пореклу Франака и Француске, као и неактуелност предмета, јер су се у том тренутку у Француској водили верски и грађански ратови. Поред тога, на неуспех овог подухвата утицало је и ропско подражавање [[Вергилије]]вој [[Енејида|Енејиди]], претерана употреба митологије и монотона употреба [[десетерац|десетерца]].
1.572.075

измена