|
| одликовања =
}}
'''21. брдски армијски корпус''' [[Вермахт]]а ({{јез-нем| XXI. Gebirgs-Armeekorps}}) стављан је на [[12. август|12. августа]] [[1943]]. под команду [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]]. Штаб Корпуса је, по пребацивању из [[Норвешка|Норвешке]], преузео команду над [[100. ловачка дивизија (Немачка)|100. ловачком]] и [[297. пешадијска дивизија (Немачка)|297. дивизијом]] у [[Албанија|Албанији]], са циљем одбране јадранске обале од искрцавања савезника. 181. дивизија транспортована је током октобра [[1943]]. из [[Норвешка|Норвешке]] за [[Црна Гора|Црну Гору]], где је у прво време била потчињена [[5. СС корпус]]у. 21. корпус преузео је команду над овом јединицом у фебруару [[1944]]. и тиме преузео своју област деловања, која је обухватала [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Санџак (област)|Санџак]], део [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и северну [[Албанија|Албанију]].
На територији [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Санџак (област)|Санџак]]аСанџака, снаге Корпуса су, посредством свог обавештајног одељења и посредством територијалне Фелдкомандантуре 1080 ([[Цетиње]]) успоставиле везе са [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевим]] четницима и са црногорски федералистима. Преко [[Дивизија Бранденбург|2. пука Бранденбург]] успостављена је веза са локалном муслиманском милицијом у [[Санџак (област)|Санџак]]уСанџаку. Немачке снаге су опремале и наоружавале ове трупе, и укључиле их у свој систем одбране. Такође су употребљаване и у офанзивним операцијама против [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] ([[операција Бура 1944.|операције Бора]], [[Операција Фрилингсервахен (1944)|Фрилингсервахен]], [[Дурмиторска операција|Рибецал]]). У јулу 1944. четници са подручја Корпуса преформирани су у [[Црногорски добровољачки корпус]], који је у јулу 1944. бројао 5.600 бораца, а у новембру 10.000.
У мају [[1944]], по свом формирању, под команду Корпуса стављена је и [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС дивизија "Скендербег"]]. Са њом као главном ударном снагом, Корпус је покренуо [[андријевичка операција|операцију Драуфгенгер]] против снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] у долини [[Лим (река)|Лим]]а. У овој операцији немачке снаге су поражене. У току операције и након пораза почело је осипање [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС дивизије]]. Њени остаци потчињени су у октобру 1944. Корпусу "Милер" (касније [[34. армијски корпус (Немачка)|34. армијски корпус]]).
[[10. септембар|10. септембра]] [[1944]]. Корпус је изашао из састава [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] и ушао у састав [[Армијска група Е|Армијске групе Е]].
Током октобра [[1944]], након пораза [[5. СС корпус]]акорпуса у [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Далмација|Далмацији]], Корпус се нашао у изолацији, без везе са осталим трупама. Команда Југоистока наредила му је да борбом пробије себи пут и да се повеже се са 5. СС корпусом у области Мостара. У том циљу Корпус је отпочео напад од [[Подгорица|Подгорице]] према [[Никшић]]у, који су држале снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Напад је после вишенедељних борби окончан неуспехом, првенствено захваљујући умешној и упорној одбрани [[Шеста црногорска бригада|Шесте црногорске бригаде]].
На јужном крилу Корпуса, напад се није ни испољио. На том подручју иницијативу је преузела [[Приморска оперативна група НОВЈ]], која је [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. ослободила [[Грахово (вишезначна одредница)|Грахово], [[11. новембар|11. новембра]] [[Цетиње]], и [[17. новембар|17. новембра]] након тешких борби [[Леденице (Котор)|Леденице]], кључни положај за везу Боке Которске са унутрашњошћу. [[26. новембар|26. новембра]] [[Приморска оперативна група НОВЈ|ПОГ]] је ликвидирала последње немачко упориште у [[Бока Которска|Боки]].
У овим борбама под немачком командом учествовале су и четничке снаге [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]]. Нарочито су се истакле у борбама за [[Грахово (вишезначна одредница)|Грахово] и [[Цетиње]]. У свом извештају о бројном стању, командант [[Армијска група Е|Армијске групе Е]] наводи да их има 10.000, и сматра их интегралним делом својих формација)<ref name=autogenerated1 />.
Након неуспеха напада у правцу [[Херцеговина|Херцеговине]], након посете линији фронта, крајем новембра 1944. командант Југоистока наредио је да се покша пробој од [[Подгорица|Подгорице]] преко [[Колашин]]а и [[Матешево|Матешева]] према долини [[Лим (река)|Лим]]аЛима. Овом пробоју асистирале су снаге [[91. армијски корпус (Немачка)|91. корпуса]] продором из Пријепоља према Бијелом пољу и Мојковцу. Нападни клинови два корпуса спојили су се и 21. корпус отпочео је евакуацију путем [[Подгорица]] - [[Колашин]] - [[Бијело Поље]]- [[Пријепоље]] - [[Вишеград]]. Четници [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]] одвојили су се од немачке главнине у области Пријепоља, и наставили преко [[Санџак (област)|Санџак]]аСанџака за источну [[Босна|Босну]], западно од немачких снага. Приликом извлачења, снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] вршиле су нападе на бочна осигурања и заштитнице, а савезничко ваздухопловство на колоне у извлачењу, тако да је Корпус претрпео знатне губитке, нарочито у техници и моторизацији.
Од јануара [[1945]]. Корпус је, у нешто измењеном саставу, држао фронт у источној [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]], са центром у [[Сарајево|Сарајеву]]. Средином фебруара Корпус је поражен у [[Херцеговина|Херцеговини]] од [[Осми далматински корпус НОВЈ|8. корпуса НОВЈ]] ојачаног [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. дивизијом]] (у такозваној [[Мостарска операција 1945.|Мостарској операцији]]), и изгубио је [[Мостар]]. У [[Сарајевска операција 1945.|Сарајевској операцији]] успешно је избегао опкољавање, и уз губитке се повукао у [[Славонија|Славонију]].
Остаци Корпуса предали су се снагама ЈА почетком маја [[1945]]. у [[Словенија|Словенији]].
== Референце ==
| 