Медицинско право — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 10:
Право на телесни интегритет истовремено је и право особе на сопствено несметано телесно и билошко постојање, којим се истовремено и забрањује да људи постану објекти било какве принуде у лечењу.<ref>Gavella N., Osobna prava, PF Zagreb, Zagreb, 2000.</ref> Зато је ово је право у свим правним системима света уређено одговарајућим правним прописима, а уређено је и на међународном нивоу билатералним и мултилатералним међународним уговорима / конвенцијама. У смислу овог права, свака особа је овлашћена да располагаже својим телесним интегритетом до одређених граница које постављају туђа права, законска ограничења и интереси шире заједнице. Тако је настало медицинско право као посебна дисциплина која између осталог треба да одговори на питање где се налази та граница? <ref>Klarić P., Povreda prava na tjelesni integritet u medicini, u: Odgovornost za neimovinsku štetu zbog povrede prava osobnosti, grupa autora, Zagreb, Narodne novine, 2005., str. 5-53.</ref>
 
Како би се олакшало спровођење права човека на несметано телесно и душевно постојање и његово здравље, у медицинском праву постоји скуп правних правила којима се уређује или утврђује:
* уређује медицинска делатност,
* утврђује статус особа које ту делатност обављају, као и њихов однос са корисницима њихових услуга, <ref>Hervey T. – McHale, J. V., Health Law and the European Union, Cambridge, 2004.</ref>
* уређује заштита права човека на здравље,
* уређује здравствена заштита и здравствено осигурање,
* уређује одговорност и права здравствених радника и здравствених организација и организација здравства као јавне делатности од посебног друштвеног интереса.<ref>Petrić, S., Građanskopravna odgovornost zdravstvenih djelatnika, Zbornik PF Sveučilišta u Rijeci, 2005., vol. 26., br. 1., str. 81.</ref>
 
== Извори ==