Еден Лехнер — разлика између измена

Одлази у [[Париз]], у којем борави наредне три године. Запослење налази у канцеларији [[Француска|француског]] архитекте Клемента Парента (Clément Parent)<ref>http://eng.archinform.net/arch/108711.htm| приступљено 15.08.2014.</ref> и учествује у рестаурацији старих замкова и изградњи нових зграда у неокласицистичком стилу. Вративши се у Мађарску [[1879]]., обнавља партнерство са Партошем и наставља да живи и ради у Будимпешти.<ref name="веза1" />

 

=== Прекретница у каријери ===

Током [[1889]]. и [[1890]]. борави у [[Лондон]]у. Ово путовање утицало је на његово одвајање од неокласицистичког стила и формирање новог стила базираног на мађарским фолк мотивима и арт нувоу. [[1896]]. коначно прекида сарадњу са Партошем и од тада ради као самостални архитект.

Еден Лехнер назива се '''мађарски Гауди''', због свог иновативног стила. Да ли је срео Гаудија или не, остало је непознато. Сигурно је да је [[1878]]. године, баш у време његовог борака у Паризу, одржана [[Светска изложба]] и да су Гаудијева дела била презентована на њој.

Након Музеја примењених уметности у Будимпешти, Лехнер је пројектовао велики број зграда у Будимпешти и другим градовима. Ове пројекте радио је, како у сарадњи са другим архитектама, тако и са својим ученицима. Изградња једног од последњих Лехнерових дела, Гимназије светог Ладислава, завршена је након његове смрти, [[1914]]. године.<ref name="веза1" />

=== Коришћење нових материјала ===

'''Еден Лехнер''' један је од првих архитеката који је у свом раду користио нове технике и нове материјале у конструкцији. Користио је много челика (пример пословна зграда Тонет), а прекретницу у његовом раду представља повезивање са фабриком теракоте [[Жолнај]]<ref>http://www.partage-plus.eu/en/contents/41,Featured+Artists| приступљено 15.08.2014.</ref>. Производе ове чувене [[печуј]]ске фабрике, Лехнер је врло радо користио. У прилог му је ишло и то што је Жолнај развио и патентирао нову технику, захваљујући којој су његови производи били отпорни на временске услове. Тако је Лехнер могао да их користи у декорацији фасада и кровова. Ове плочице имале су на себи [[Мађарска|мађарске]] и [[Турска|турске]] народне мотиве, што је постало једна од карактеристика и препознатљивости Лехнера као уметника.<ref name="веза1" />

* Градска кућа, [[Кечкемет]]у (1893.)

* Музеј примењених уметности, Будимпешта (1896.)

* Поштанска штедна банка, Будимпешта (1899.—1902.)

 

Његове знамените грађевине су и

* Градска кућа, [[Сегедин]] (1882.)

 

== Види још ==