Адам Јежи Чарторијски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 17:
| држава_смрти = [[Француска]]
}}
''' Адам Јерзи Чарторијски ''' ({{јез-пољ|Adam Jerzy Czartoryski}}; [[Варшава]], [[14. фебруар]] [[1770]] — [[Монтфермел]], [[15. јул]] [[1861]]) је био је био [[Пољско-литванска унија|пољско-литвански]] политичар, министар иностраних послова [[Руска империјаИмперија|Руске империје]] који се након [[Подела Пољске|поделе Пољске]] борио за обнову [[Пољска|пољске државе]].
 
== Биографија ==
Ред 27:
 
== Дипломатија 1804-1806. ==
Адам Јерзи Чарторијски као министар иностраних послова [[Руска империјаИмперија|Руске империје]] тога доба активно учествује у настојањима хришћанске [[Европа|Европе]] у војном потискивању [[Османско царство|Османског царства]]. Руско-турски и аустро-турски ратови током XVIII века отворили су питање даљег опстанка Османског царства у [[Европа|Европи]].
 
== Српска револуција 1804. ==
Руски цар [[Александар I Павлович|Александар]] послао је [[1805]]. године у [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Стара Херцеговина|Херцеговину]] специјалног представника Стјепана Андрејевича Санковског. Санковски је министру иностраних послова Адаму Чарторијском, поднео детаљан извештај. Извештај се односио на потпуну cпремност устаника у [[Пљевљa|пљеваљском]], клобучком (увала [[Бобово (Пљевља)|Бобовци]], [[Језерци]] и [[Шаранци]]) [[никшић]]ком, [[колашин]]ском, [[Требиње|требињcком]], [[мостар]]ском [[Кадилук|кадилуку]] је да се сусретну са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем Петровићем на]] [[Кањон реке Таре|Тари]] код [[Пљевља|Пљеваља]] између српских гравитационих центра. Циљ сусрета био је настојање [[Срби|српског]] народа [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Шумадија|Шумадије]], и [[Стара Херцеговина|Херцеговине]] да крену у коначну борбу против Османског царства. До сусрета није дошло, саветовано је да стрпљењем и ћутањем очекују срећни дан њиховог ослобођења о чему брине руски цар [[Александар I Павлович| Александар]] и да ради тога без сагласности цара [[Александар I Павлович|Александра]] ништа не предузимају против Османског царства.
 
{{...}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Васовић |first=Милорад |coauthors= |title=Историја Пљеваља |year=2009|url= |publisher= |location= |id=ISBN 9789940512033978-9940-512-03-3}}
 
== Спољашње везе ==