Владимир II Мономах — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{РУТ}} На кнежевској скупштини у Љубечу године 1096. закључено је, да се од суздаљске области с… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{РУТ}}
{{Владар
На кнежевској скупштини у Љубечу године 1096. закључено је, да се од суздаљске области створи посебна кнежевина, те је она додељена Владимиру Мономаху. Кнез Владимир само се од времена на време јављао у том далеком крају, који је касније. предао своме најмлађем сину Јурију, званом Долгоруки. трећем Перејаслављ и удаљену покрајину Суздаља са Бјелоозером▼
| име = Владимир Мономах
| слика = Vladimir-II-Vsevolodovich Monomakh.jpg
| опис_слике = Владимир Мономах
| пуно_име = Владимир Всеволодович Мономах
| датум_рођења = [[1053.]]
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = 19. мај [[1125.]]
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен = [[Софијска саборна црква у Кијеву]]
| функција = Велики кнез Кијева
| владавина = [[1113.]] - [[1125.]]
| претходник = [[Свјатополк Изјаславич]]
| савладар =
| узурпатор =
| наследник = [[Мстислав Владимирович Велики]]
| династија = [[Рјуриковичи]]
| отац = [[Всеволод Јарославич]]
| мајка = [[Мономахина]]
| супружник = [[Гита од Весекса]],<br /> [[Јефимија (супруга Владимира Мономаха)|Јефимија]]
| деца = бар једно
}}
'''Владимир Мономах''' или '''Владимир II Мономах''' ([[1053]] - 19. мај [[1125]]) из династије Рјуриковича, био је велики кнез Кијева ([[1113]] - [[1125]]). Био је син трећег сина Јарослава Мудрог, Всеволода Јарославича, господара Перејаславља и удаљене покрајине Суздаља са Бјелоозером, и Мономахе.
▲
Свакога часа избијају свађе праћене ратом између кнежева. Распра која се јавила за владе Јарослављевих синова, достиже врхунац у следећем поколењу: оспоравају један другоме не само право на разне покрајине, него чак и право на Кијевску велику кнежевину. Кијевско веће меша се у ту препирку и одбија да прими сина другога Јарослављевог сина као наследника његовога најстаријег сина; не обазирући се на првенство и кнежевске родословне обичаје, оно нуди кијевски престо Владимиру, названом Мономаку, сину Всеволода, трећега Јарослављевог сина. Тај избор је срећан. Владимир уме да наметне послушност осталим кнежевима, који му за све време његове владавине (1113—1125) помажу да брани руску земљу од спољних непријатеља. Његови синови сачували су наклоност становника Кијева, те један за другим заузимају престо. Потомци Свјатослава, другога Јарослављевог сина, гледају како се газе њихова права, али како нису довољно јаки да се боре са Мономаковим синовима све док су ови остали сложни, они су подносили ту отмицу њихових права очекујући згодну прилику за делање.▼
▲
== Литература ==
| |||