Нилски крокодил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
Нилски крокодили живе дуж [[река]] и [[језеро|језера]], настањују слатководне [[мочвара|мочваре]], а у неким случајевима живе међу [[естуар]]има и шумама [[мангрова|мангрове]].
 
Могу се наћи широм [[Африка|Африке]] јужно од [[Сахара|Сахаре]] па све до националног парка [[Кругер]] у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]. Такође насељавају северни део [[Мадагаскар]]а и слив реке [[Нил]]. Недавно, нилски крокодили су живели у [[Израел|Израелу]]у, [[Јордан]]у и [[Алжир]]у. Више не насељавају ни делту Нила, ни приобалне делове [[Средоземно море|Средоземног мора]].
 
== Изглед и грађа тела ==
[[Датотека:Crocodylus niloticus.jpg|мини|лево|270п|Нилски крокодили у парку Дизнијевог животињског царства]]
Нилски крокодили имају кожу која варира од сиве до маслинасто-зелене боје, са жуто-белим обојеним стомаком са доње стране од које се праве скупоцени предмети. Како постају старији, боја коже је све тамнија Кожа је дебела и састављена од скелетних елемената у облику плоча. Имају дугачак и мишићав реп. Предње ноге имају по пет прстију, а задње су са по четири прста спојена опнама за пливање. Као и сисари имају чврсто непце које дели путеве ваздуха од усне дупље. Ноздрве, уши и очи се налазе на врху главе, тако да је остали део тела под водом. Поседују два очна капка и прозирну опну жмурњачу која лежи испод њих. Њихове снажне вилице су опремљене са укупно 64-68 оштрих зуба у облику купе. Са сваке стране уста се налазе пет зуба на предњем делу горње вилице, 13 или 14 у осталом делу горње вилице (такозване [[максила|максиле]]) и 14 или 15 зуба са обе стране доње вилице (такозване [[мандибула|мандибуле]]). Немају пљувачне жлезде и [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]]. [[Желудац]] им је мишићав и садржи каменчиће за млевење хране. Као и код [[птица]] и [[сисар|сисара]]а, срце је издељено на две коморе и две преткоморе.
 
== Величина ==
Ред 46:
Пре него што требају да се излегу, млади се оглашавају правећи високо фреквентне звуке, сличне звиждању, што је знак да мајка може да откопа гнездо. И мужјак и женка имају обичај да узму јаја у уста, превртајући га између језика и горњег непца да би помогли младима да пробије љуску и излегу се. Када се излегу, женка води младе или их чак ставља у уста да би их пренела до воде.
 
Крокодили су организми, попут [[корњача]], чији пол не зависи од [[генетика|генетике]], већ од просечне [[температура|температуре]] током њихове инкубације. Ако је температура у гнезду испод 31.7 -{ °C}- или изнад 34.5 -{ °C}- на свет ће доћи женка. Мужјаци се рађају једино ако је температура у границама распона тих пет степени.
 
Млади су око 30 центиметара дугачки када се излегу, и за толико расту сваке године. Мајка ће младе штитити у наредне две године. Понекад их носи на леђима да би спречила да буду поједени од корњача и водених змија. Када напуне две године, млади су већ око 1,2 метара дугачки. Тада напуштају област око гнезда, избегавајући територије старијих и крупнијих крокодила.
Ред 53:
 
== Исхрана ==
Млади се хране [[инсект|инсектима]]има и малим воденим [[бескичмењак|бескичмењацима]], али убрзо прелазе на крупнији улов - једу [[водоземци|водоземце]], [[гмизавци|гмизавце]] и [[птица|птице]]. Код одраслих крокодила, 70% исхране чине [[риба|рибе]] и други мањи [[кичмењак|кичмењаци]], иако могу да улове скоро сваког кичмењака који дође да пије воду до обале, осим одраслих [[афрички слон|слонова]] и [[нилски коњ|нилских коња]]. Познато је да једу [[зебра|зебре]], младе нилске коње, [[афрички биво|биволе]], [[павијан]]е, [[гну|гну говеда]] и друге [[антилопа|антилопе]].
 
== Референце ==