Википедија

Роман — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Унет историјски преглед од антике до 18. века
ситна дотеривања
Ред 11:
У антици постоје историјски романи (роман о Троји, о Александру Великом), утопистички романи (романи о питагорејцима) и авантуристички и љубавни романи који су највише утицали на даљи развој романа; комичко- сатирични романи приказују стварност, критикују је и пародирају, као и постојећу књижевност (Петронијев „Сатирикон“ и Апулејев „Златни магарац“).
 
Витешки романи су се писали од 12. до 17. века. „Дон Кихот“ пародира ту врсту романа у њиховом зрелом добу. Барокни и херојски романи уводе већи број ликова и многовише линија радње, тако да поред оквирне љубавне приче има пуно других заплета.
 
Пикарски роман је први прави модерни тип романа. Настаје у Шпанији у 16. веку и више нема у основи љубавну причу. Пикаро (варалица, лажљивац,скитница, лакрдијаш…), први је прави антихерој, јунак који нема своје место у свету, ни порекло, слободан је да сам све изабере.
 
Госпођа Ла Фајет "Принцеза де Клев" (1678.), прича о жени која живи за своју љубав и борићебори се за њу без обзира на цену, важипрви за првије психолошки роман. Једани један од првих модерних романа; његов утицај се осећа у 18. веку(Манон Леско, Опасне везе), затима утицао је и на Русоа, Стендала, Толстоја (Ана Карењина), Вирџинију Вулф, Фокнера, Џојса и друге;
 
Грађански роман приказује свакодневни живот једне породице без посебних заплета, то је зачетак реалистичког романа (Балзак, Чехов);
Комични роман, –као породични роман иили пародија (Шарл Солер „Настрани пастир“ је антироман,- јунак замишља да је пастир и критикује појаве у друштву).
 
Роман у 18. веку се усмерава на човека - појединца, велича обичан живота,. написанНаписан је као биографија, аутобиографија или прича о нечијем животу. У другој половини 18. века, са Русоом, роман постаје доминантан жанр у виду исповести – испитивање себе, да би се свака индивидуа сусрела са собом.
 
Сфифтова „Гуливерова путовања“ и Волтеров „Кандид“ су мешавинаромани различитиху жанрова, комбинујукојима се панорамски,спајају љубавниразличити ижанрови. психолошкиКомбиновањем романпанорамског љубавног и психолошког долази до појаве образованог романа очија развојује тема развој човекове личности. нештоТо је новина новоу у1818. веку). Јунаци су индивидуализовани, условљени пореклом, средином, индивидуалношћуличношћу, времекао и местовременом и местом радње који су одређени.
Ричардсон ствара епистоларни роман, док Филдинга занима сам феномен приповедања и упућујеотвара напитање два времена - време приче и време приповедања,; Дефо први конституишествара јунака који је одговоран за своју судбину.
 
Популарно гледиште јесте да је [[Мигел де Сервантес|Сервантесов]] „[[Дон Кихот]]“ први модерни роман, али је савремени развој жанра знатно комплекснији и не може се везати за један текст.
Ред 30:
Обично се сматра да су се прозне форме, налик ономе што се обично назива романом, развиле током [[16. век|шеснаестог]] и [[17. век|седамнаестог века]], да би до истинског ''успона романа'' дошло у [[18. век|осамнаестом веку]], почев од [[ава|опат]]а [[Антоан Франсоа Прево|Превоа]] у [[Француска|Француској]] и [[Данијел Дефо|Дефоа]] у [[Енглеска|Енглеској]], а затим у делима [[писац]]а као што су [[Хенри Филдинг|Филдинг]], Ричардсон, [[Лоренс Стерн|Стерн]], Мериво, [[Жан Жак Русо|Русо]] итд. У [[19. век|деветнаестом веку]] роман постаје несумњиво доминантна [[књижевност|књижевна]] форма.
 
У даљем развоју романа приповедач постаје „вођа илузије“ и њен стваралац, „бог свог свемира“, а приповедачки глас стално комуницира са читаоцем; и аутор и читалац су упућени на текст.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Роман”