Роман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Унет историјски преглед од антике до 18. века |
ситна дотеривања |
||
Ред 11:
У антици постоје историјски романи (роман о Троји, о Александру Великом), утопистички романи (романи о питагорејцима) и авантуристички и љубавни романи који су највише утицали на даљи развој романа; комичко- сатирични романи приказују стварност, критикују је и пародирају, као и постојећу књижевност (Петронијев „Сатирикон“ и Апулејев „Златни магарац“).
Витешки романи су се писали од 12. до 17. века. „Дон Кихот“ пародира ту врсту романа у њиховом зрелом добу. Барокни и херојски романи уводе већи број ликова и
Пикарски роман је први прави модерни тип романа. Настаје у Шпанији у 16. веку и више нема у основи љубавну причу. Пикаро (варалица, лажљивац,скитница, лакрдијаш…), први је прави антихерој, јунак који нема своје место у свету, ни порекло, слободан је да сам све изабере.
Госпођа Ла Фајет "Принцеза де Клев" (1678.), прича о жени која живи за своју љубав и
Грађански роман приказује свакодневни живот једне породице без посебних заплета, то је зачетак реалистичког романа (Балзак, Чехов);
Комични роман,
Роман у 18. веку се усмерава на човека - појединца, велича обичан живота
Сфифтова „Гуливерова путовања“ и Волтеров „Кандид“ су
Ричардсон ствара епистоларни роман, док Филдинга занима сам феномен приповедања и
Популарно гледиште јесте да је [[Мигел де Сервантес|Сервантесов]] „[[Дон Кихот]]“ први модерни роман, али је савремени развој жанра знатно комплекснији и не може се везати за један текст.
Ред 30:
Обично се сматра да су се прозне форме, налик ономе што се обично назива романом, развиле током [[16. век|шеснаестог]] и [[17. век|седамнаестог века]], да би до истинског ''успона романа'' дошло у [[18. век|осамнаестом веку]], почев од [[ава|опат]]а [[Антоан Франсоа Прево|Превоа]] у [[Француска|Француској]] и [[Данијел Дефо|Дефоа]] у [[Енглеска|Енглеској]], а затим у делима [[писац]]а као што су [[Хенри Филдинг|Филдинг]], Ричардсон, [[Лоренс Стерн|Стерн]], Мериво, [[Жан Жак Русо|Русо]] итд. У [[19. век|деветнаестом веку]] роман постаје несумњиво доминантна [[књижевност|књижевна]] форма.
У даљем развоју романа приповедач постаје „вођа илузије“ и њен стваралац, „бог свог свемира“, а приповедачки глас стално комуницира са читаоцем; и аутор и читалац су упућени на текст.
== Спољашње везе ==
|