Стари град (Будва) — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене)
[[Датотека:Budvaold2.jpg|мини|десно|200п|Куће у Старом граду (Будва)]]
'''Стари Град''' у [[Будва|Будви]] ({{јез-лат|Butua, Butoba}}) је [[градска тврђава]] у [[Будва|данашњем истоименом насељу]]. Тврђава је првобитно подигнута на [[Свети Никола (Будва)|острву]] недалеко од [[Обала|обале]], а касније је превлаком спојен са копном тако да је данас то ''обалско утврђење'', иако је првобитно било ''острвско''. Град је очуван и дан данас. Његове се куће користе за живот. Тешко је страдао у великом [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотресземљотресу]]у 1979. године, али су зидине и куће успјешно саниране.
 
== Прошлост града ==
Земља [[Енхилејци|(Енхилејаца)]], на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу [[Енхилејци|Енхилејцеу]] град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti").
Након илирско-римских ратова, [[Будва]] потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.
Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је [[Византија|византински]] град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине [[Будва]] улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После [[1181.]] у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, у вријеме цара [[Стефан Душан|Стефана Уроша IV]] сачињен је – [[Статут Будве (средњевјековни)|Статут града Будве]]. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре [[Турци|Турака]] на [[Балканско полуострво]], Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Будва|Будве]]. Велико вијеће, у [[Венеција|Венецији]], 31.12.1435. године, изабрало је [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], са синовима и наследницима, за млетачког грађанина и племића (свечани документ написан је 26.03.1436. године и на њега стављен златни печат [[Млетачка република|Млетачке републике]]) чиме је истовремено српски деспот постао и члан Великог већа. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши [[Турци|Турке]], до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до [[Котор]]а. Тако су под њихову власт пали и градови: [[Улцињ]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] и [[Будва]]. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године [[Будвански ректори и начелници (1442—1797)|Имена]] ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
== Галерија ==
<gallery>
1.572.075

измена