Бобовац — разлика између измена

'''Бобовац''' је једна од најзначајнијих [[тврђава]] [[Срби|српске]] [[босна у средњем веку|средњовековне државе у БосниБоснe]], која је са [[Краљева Сутјеска|Краљевом Сутјеском]] чинила [[главни град|престоницу]] још од доба [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманића]]. Почетком [[15. век|XV века]] градска црква је прерађена као краљевска гробница и у њој су сахрањени последњи владари из династије [[Котроманићи|Котроманића]], изузев [[Стефан Томашевић|Стефана Томашевића]]. Данас има врло мало надземних остатака, некада моћне утврде која се налазила недалеко од данашњег [[Вареш]]а. Некадашња краљевска гробница је обновљена, али постоје велике сумње у аутентичност обновљеног објекта.

Тврђаву је подигао бан Стефан II Котроманић у првој половини [[14. век|XIV века]], а први сачувани помен Бобовца је датиран у [[1349]]. годину. Од свог настанка, па скоро до самог краја средњовековне државе у Босни Бобовац је чинио утврђени део престонице. Други део престонице чинио је [[дворац]] у Краљевој Сутјесци (удаљеној 5-{[[километар|km]]}-) који није био утврђен. Од настанка краљевине у њему су се чувале крунске драгоцености односно краљевски [[вијенац|венац]]. Значај Бобовца је додатно појачан почетком [[15. век|XV века]], када је стара црква у тврђави прерађена у краљевску гробницу династије Котроманића, највероватније по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. Последњи [[деспот Србије]] и [[краљевина Босна|краљ Босне]] [[Стефан Томашевић]] ([[1459]], [[1461]]-[[1463]]) је због опасности од [[Турци|ТуракаОсманлија]] преместио престоницу на запад у [[Јајце]]. ТурциОсманлије су након освајања Бобовца разрушили већи део града, али су га обновили када су се учврстили у овим крајевима. Стална војна постава постојала је у њему све до [[1626]]. године када је тврђава изгубила свој стратешки значај, пошто се нашла дубоко у унутрашњости [[Османско царство|Отоманске империје]] и од тада је препуштена зубу времена.

# 1463. - [[ТурциОсманлије]] опседају и освајају тврђаву чиме је средњовековна држава у Босни престала да постоји.

ТурциОсманлије су своју опсаду отпочели [[19. мај]]a [[1463]]. године, а већ три дана касније заузели су град. Брзо турскоосманско освајање Бобовца изненадио је и деморалисао целокупну тадашњу Босну. Најтврђи град тадашње Босне, за који се сматрало да је практично неосвојив и да може издржати и двогодишњу опсаду ако затреба, град који није успео да освоји ни [[цар]] [[Стефан Душан|Душан Силни]] пред којим је и [[Сер (град)|Сер]] поклекао, пао је пред ТурцимаОсманлијама након само три дана борбе.

Након што се вест о паду Бобовца прочула, већи део градова ([[Високо]],...) је без борбе отворио капије и предао се ТурцимаОсманлијама. Вест је изненадила и краља [[Стефан Томашевић|Стефана Томашевића]] који се надао да ће Бобовац задржати ТуркеОсманлије довољно дуго да он успе да сакупи војску и добије помоћ са Запада за одбрану Босне. Томашевић је због тога био приморан да се са малобројном посадом [[Кључ (град)|Кључ]]а супротстави ТурцимаОсманлијама, којима је након обећања да ће он и посада бити поштеђени предао град (као што је учинио са [[Смедеревска тврђава|Смедеревом]] [[1459]]. године). Међутим, чим су ТурциОсманлије ушли у град последњем краљу Босне је на лицу места одрубљена глава.

Данас није познато шта је био узрок брзог пада Бобовца и о томе постоје две верзије. Према првој, ТурциОсманлије су уз помоћ [[топ]]ова које им је направио Немац Јерг ({{јез-нем|Jörg}}) из [[Нирнберг]]а разрушили градске [[бедем]]е и успеле да заузму град и поред лавовског отпора бранилаца. Према другој, ТурцимаОсманлијама је град предао [[кнез Радак]] који је био заповедник града, пошто му је обећана велика награда, али је и он, попут Стефана Томашевића, одмах по предаји града погубљен.

Током векова је Бобовац, као место на коме су се чувале крунске драгоцености, био мета ловаца на благо. Током времена су надгробне плоче полупане и могле су се наћи широм Бобовца, а [[кост]]и некадашњих владара ових крајева су испретуране у потрази за драгоценостима. Зуб времена је скоро у потпуности уништио краљевску гробницу, али велики број нађених комада малтера са деловима [[Фреска|фресака]], као и остаци фресака при дну зидова јасно сведоче о богатом живопису који је црква имала. Непосредно поред цркве пронађена су три звона која су пред најездом [[Турци|ТуракаОсманлија]] скинута са цркве и закопана. Црква је данас реконструисана и представља [[маузолеј]] [[Котроманићи|Котроманића]], али у научној јавности има оних који оспоравају њену аутентичност.