Филип Христић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м fixing dead links |
Disambiguated: Ментон (2), Цариград (2), Јован Мариновић (вишезначна одредница); Unlinked: Цариград using Dab solver |
||
Ред 7:
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| датум_смрти = [[11. фебруар]] [[1905]].
| место_смрти = [[Ментон (Француска)|Ментон]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| супружник = Даница Христић, рођ. Хаџи-Тома
Ред 23:
}}
'''Филип Христић''' ([[Београд]], 15/[[27. март]] [[1819]] — [[Ментон (Француска)|Ментон]], [[Француска]], 29. јануар/[[11. фебруар]] [[1905]]) је био [[кнежевски представник]] тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер [[Народна банка Србије|Народне банке]], стални амбасадор Србије у [[Истанбул|Цариград]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Лондон]]у, почасни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].
== Породица и рани живот ==
Ред 29:
Филип Христић син је Карађорђевог бимбаше Христе Ђорђевића родом из Самокова, родоначелника Христића. Христин брат је бимбаша Величко Ђорђевић, родоначелник београдске породице Величковић.
Пошто је рано остао без оца, Филип Христић је био усвојеник, односно живео је и школовао се код српског митрополита [[Митрополит београдски Мелентије|Мелентија Павловића]], који је, иначе био брат од стрица господара [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића Перишића]]. Школовање је наставио као дружбеник „младих бегова“, синова [[Милош Обреновић|књаза Милоша Обреновића]], [[Милан Обреновић (кнез)|Милана]] и [[Михаило Обреновић|Михаила]]. У Београду је завршио Лицеј 1836, да би школовање наставио као државни питомац у иностранству у
Филип Христић се оженио Даницом [[Хаџи-Тома]] кћерком [[београд]]ског велетрговца и милионера [[Хаџи-Томе]](Опулоса), пореклом Грка, родоначелника политички утицајне породице [[Хаџи-Тома]] ([[Хаџи-Томић]], [[Хаџи-Томини]]) и Јелене, кћерке Хаџи-Брзака. Пашенози Филипа Христића били су [[Јован Ристић]], једини намесник и кнежевског и краљевског достојанства у историји Србије, председник министарског савета, министар иностраних послова, [[Радивоје Милојковић]], министар унутрашњих послова и генерал [[Антоније М. Богићевић]], министар војни, унук јадранског војводе [[Анта Богићевић|Антонија Богићевића]] и близак рођак [[Обреновићи|Обреновића]], ујак у другом колену [[милан Обреновић|краља Милана]].
Ред 39:
Под кнезом [[Михаило Обреновић|Михаилом]] је председник владе и министар иностраних дела од [[27. октобар|27. октобра]] [[1860]]. до [[9. децембар|9. децембра]] [[1861]]. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на [[Преображенска скупштина|Преображенској скупштини]]. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу [[Илија Гарашанин|Гарашаниновом]], а Христић је враћен у Савет.
После турског бомбардовања градова 1862. године. послат је, заједно са [[Јулија Хуњади|књегињом Јулијом]], у мисију у [[Лондон]] да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у [[Истанбул|Цариград]]у од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у [[Јован Мариновић
Члан је [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 1846. године. Члан је [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. године. Почасни је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 10. фебруара 1892. године.
Син Филипа Христића Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, a праунук је [[Јован Христић]]. Милан Христић је у првом браку са Артемизом Јоанидес, Гркињом из Цариграда имао троје деце. У другом браку оженио се пољском племкињом и живео је и умро у једном замку поред
Бивша снаха Филипа Христића Артемиза Христић, рођ. Јоанидес, мајка је ванбрачног сина краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], Ђорђа, који је био усвојеник грофа Зичија<ref>Вид. Извештај о двобоју у Пожуну, Нови покрет, 15. мај 1906, стр. 1.</ref>. Ђорђе је у једном тренутку, након смрти његовог брата по оцу краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] показао претензије на српски престо.
== Извори ==
{{reflist
== Види још ==
| |||