Напад на путнички воз у Грделичкој клисури — разлика између измена

м
fixing dead links
м (ispravke)
м (fixing dead links)
Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.
 
:„''Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.''“<ref name="icty">"[http://web.archive.org/web/20000816033518/http://www.un.org/icty/pressreal/nato061300.htm Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia], International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.</ref>
 
Комитет се поделио по питању да ли се пилот понашао непромишљено. Ипак препоручује „''да напад на воз у Грделичкој клисури не би требало да истражује тужилац.''“<ref name="icty" /> А. П. В. Роџерс је прокоментарисао да комитет „''мора да сматра да је испаљивање првог пројектила била легитимна акција против војног циља, као закључак је био да цивилне жртаве тог напада нису несразмеране, и да је испаљивање друге ракете грешка расуђивања у жару тренутка.''“ <ref>A.P.V. Rogers, "What is a legitimate military target?", in ''International Conflict and Security Law: Essays in Memory of Hilaire Mccoubrey'', pp. 167. Cambridge University Press. {{page|2005|978-0-521-84531-1|pages=}}</ref>