Википедија

Поврће — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Поврће''' је заједнички назив за култивисане [[биљке]] или њихове делове које се користе за људску исхрану. За јело се припрема на различите начине. Употребљава се и као свеже и као конзервисано.<ref>[http://www.straightdope.com/columns/read/1611/whats-the-difference-between-fruits-and-vegetables -{Разлика између воћа и поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Богато је [[угљени хидратихидрат|угљеним хидратима]] и [[беланчевинепротеин|беланчевинама]], а на њихов укус првенствено утичу [[етерично уље|етерична уља]]. Захваљујући високом садржају [[витамин]]а, [[минерал]]а, [[целулоза|целулозе]], а малим количинама масноће, у прехрани има непроцењиву улогу. Количина витамина и минерала се разликује међу врстама и попднебљима у којима то поврће успева.
 
Термин поврће се користи претежно у кулинарству. У [[биологија|биологији]] подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити [[биљни органиорган]]и ([[плод]]ови, [[семе]]на, [[корен|корење]], подземна и надземна [[стабло|стабла]], [[лист]]ови и [[цвет]]ови) па их није могуће класификовати у исте категорије.
 
== Поврће кроз историју ==
 
[[Датотека:Various types of potatoes for sale.jpg|200px|мини|Различите врсте кромпира]]
Повртарске културе биле су познате и коришћене у исхрани већ у петом и четвртом миленијуму пре нове ере, а неке врсте поврћа попут рена и црног и белог лука, су се пре 2 хиљаде година третирали и као лекови. Забележена је изјава славног грчког лекара [[Хипократ са Коса|Хипократа]]а: {{цитат|Храна треба да буде лек, а лек – храна}}. У средњем веку употребљавао се само део поврћа које постоји данас, а открићем [[Америка|Америке]] у [[Европа|Европу]] је доспело и много воћа и поврћа које је до тада у овим крајевима било потпуно непознато. Из [[Америка|Америку]] су у [[Европа|Европу]] довежени [[кромпир]], [[парадајз]], [[тиквица|тиквице]], боранија, [[кикирики]], [[орах]], [[ананас]] и друге врсте.<ref>[http://apps.rhs.org.uk/schoolgardening/uploads/documents/fruit%20and%20veg%20poster_572.pdf -{Порекло воћа и поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
== Подела и основне карактеристике поврћа ==
Ред 16:
 
* Према делу биљке који се користи
* На основу садржаја [[Угљениугљени хидратихидрат|угљених хидрата]]
* На основу садржаја провитамина ''А''
 
Према делу биљке који се користи у исхрани, поврће се дели на<ref>[http://www.iloveindia.com/nutrition/vegetable/types-of-vegetables.html -{Различите врсте воћа и поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>:
# Коренасто – кртоласто поврће и лукови – [[црни лук]], [[бели лук]], [[целер]], [[кромпир]], [[шаргарепа|мрква]], бела [[репа]], [[шпаргла]], шведска [[репа]], [[першун]].
# Лиснато – цветасто поврће - [[купус]], [[кељ]], [[першун]]ов лист, радич, [[спанаћ]], [[зелена салата]], [[артичока]], [[карфиол]], [[блитва]];
# Махунасто поврће(легуминозе)- [[пасуљ]], [[грашак]], боранија, [[боб]], бамија;
# Плодасто поврће - [[краставац]], [[паприка]], [[парадајз|патлиџан]], [[парадајз]], [[тиквица]].
 
Са технолошког и гастрономског аспекта прикладнија подела се може извршити на следећи начин<ref>[http://www.fondation-louisbonduelle.org/france/en/know-your-vegetables/vegetables-benefits/the-various-types-of-vegetables.html#axzz2i7CwdoJa -{Различите врсте поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>:
Ред 34:
* Гомољасто поврће
* [[Корен]]асто
* [[Гљиве]] или [[печурка|печурке]]
Неки аутори посебно издвајају породицу [[тиквабундева|дулека-тикава]].
 
== Хемијски састав ==
Ред 41:
Поврће је разноврсно по свом хемијском саставу, али основни елементи сваког биљног организма, а тиме и поврћа су [[угљеник]], [[кисеоник]] и [[водоник]].
 
Релативно ниска енергетска вредност поврћа, огледа се у изузетно малим количинама масти и значајним количинама [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]] и [[беланчевинепротеин|беланчевина]]. У поврћу је присутан комплекс шећера ([[глукоза]], [[сахароза]], [[фруктоза]]) [[скроб]] и др. сложених [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]].
 
Поврће у себи садржи есенцијалне састојке за људски организам, тј. важни и незамењиви комплекс материја у биолошком смислу које се не могу у организму исталожити из неких других намирница. У такве есенцијалне материје спадају<ref>[http://www.choosemyplate.gov/food-groups/vegetables-why.html -{Есенцијалне материје у поврћу}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>:
 
[[Датотека:Chilly ap.JPG|200px|мини|десно|Паприка је велики извор витамина ''Ц'' (чили паприка има 140 mg/100g витамина ''Ц'')]]
* [[vitamin|витамини]] (''Ц'', ''Б'', ''каротин'' и др.)
* [[минерална со|минералне соли]] алкалне реакције, које у оганизму одржавају киселинско-алкалну равнотежу
* низ [[органске киселине|органских киселина]] (јабучна, винска, лимунска)
* ферменти који стварају оптималну средину неопходну за функционисане целокупног организма
 
Поврће је сиромашно [[беланчевинепротеин|беланчевинама]] и скоро не садржи [[масти]], те све то помаже организму да се ослободи од несагорелих материја и спречава нагомилавање масноће. Многе врсте поврћа не заостају за [[хлеб]]ом и [[млеко]]м по садржају беланчевина<ref>[http://www.drfuhrman.com/faq/question.aspx?sid=16&qindex=9 -{Поредбена скала хранљивих материја}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>, што је важно при оцењивању њихове протеинске вредности.
 
[[Целулоза]] је структурна материја и несварљив састојак биљних ћелија. Сматра се да поврће, нарочито у свежем стању, представља важан извор [[витамин]]а. У поврћу највише има витамина ''Ц'' (у [[паприка|паприци]], [[купус]]у, [[спанаћ]]у, [[кељ]]у, [[келераба|келераби]], [[кромпир]]у, лиснатом поврћу), затим витамина ''А'' ([[кељ]]у, [[спанаћ]]у, [[мрквашаргарепа|мркви]], [[парадајз]]у, [[зелена салата|зеленој салати]], [[купус]]у, [[целер]]у) и витамина ''Б'' (у [[кељ]]у, [[купус]]у, [[спанаћ]]у, [[Грашак|грашку]], [[кромпир]]у, [[парадајз]]у). Поред ових поврћа у поврћу се налазе и витамин ''Е'' и ''К'' и извесна мала количина витамина ''Д''. Значај витамина је у томе што су они неопходни за одржавање нормалног здравља у доба развоја и раста организма. Витамини су потребни у малим количинама али њихов недостатак изазива различите поремећаје у организму као што је авитаминоза.<ref>[http://www.bezgluten.net/content/uvod-u-povrce -{Увод у поврће}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Поврће садржи и довољне количине минералних материја, а њихова се количина и појединим врстама креће од 1-3 г. У поврћу највише има [[калцијум]]а и [[гвожђе|гвожђа]]. У многим врстама поврћа налазе се знатне количине органских киселина (јабучна, лимунска, винска и др.) и алкалне соли. Поврће својим органским киселинама и алкалним солима регулише кисело – алкалну равнотежу организма, која је потребна за нормалан рад ћелија.
У поврћу се налазе и етерска уља и [[гликозидгликозиди]]и. Те материје делују вишеструко: поправљају укус хране, надражују органе за варење, тако да постају активнији, освежавају и делују дијететски.
 
Посебну вредност поврћу као храни дају [[vitamin|витамини]] и [[минералиминерал|минералне материје]], а поред тога поврће садржи и низ других састојака који су специфични и који дају бољи укус осталој храни, надражујући и активирајући органе за варење. То су органске киселине, етерска уља, гликозиди и други.<ref>[http://www.vegetables.co.nz/nutrition/vitamins_minerals.asp -{Витамини и минерали у поврћу}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Важан део поврћа су [[целулоза]], хемицелулоза, [[Pektinska kiselina|пектинске]] и друге сложене угљено-хидратне компоненте, које сбог своје волуминизности обезбеђују ситост организма. Присуством органских киселина и ариматичних материја (етеричних уља у поврћу) обезбеђује се ацидо – базна равнотежа и специфична мирисна и укусна својства поврћа.
Ред 64:
== Значај поврћа ==
 
Најчешћу биолошку и храњиву вредност има свеже поврће, првенствено као извор витамина и минералних материја. Поврће не изазива битније подизање шећера у крви, не доприноси претварању угњених хидрата у масти и повећању телесне тежине. Иако је значај поврћа у исхрани дуго био потцењиван, он је порастао открићем улоге [[Vitaminivitamin|витамина]] и [[Mineralnadijetetski somineral|минералних соли]]. Данас се може тврдити да је основни значај поврћа у исхрани човека, пошто се у њему налази животно и биолошко важни и незамењиви комплекс материја, које организам не може да обезбеди из других других прехамбених намирница. У тај комплекс улазе биолошки вредни састојци: [[vitamin|витамини]], [[минерал]]не соли алкалне реакције, низ [[органске киселине|органских киселина]] и ферменти.<ref>[http://www.ru.org/health/nutritional-quality-of-fruits-and-vegetables-and-their-importance-in-human-health.html -{Нутриционистичка вредност воћа и поврћа и њихов значај}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Свакодневним конзумирањем довољне количине поврћа обезбећује се нормалан раст, развој и функционисање људског организма. У исхрани не треба узимати исту врсту поврћа током дужег времена, већ треба тежити разноврсној биљној храни, којом се обезбећују све потребне минералне соли, витамини и биокатализатори.
Ред 75:
 
[[Датотека:Chholay.JPG|200px|мини|Свежи зелени грашак]]
Различите повртарске културе се користе као храна у свежем стању или служе за примену разних јела и конзерви од поврћа. Поврће је сезонског карактера и како садржи највише процента воде (од 90 до 95 %), оно је лако кварљива намирница. [[Конзервисање|Конзервирање]] и прерада поврћа подразумевају спречавање кварења и очување без промене у саставу и изгледу или са таквим променама које не умањују храњиву вредност и хигијенску исправност производа.
 
Разним начинима конзервирања обезбеђује се дуже ускладиштење и чување свежег поврћа и добивају се разни производи од поврћа. Пре него што се приступи конзервирању, поврће се мора припремити. Припремним радњама са поврћа се отклањају нечистоћа, микроорганизми, заштитна срества и неупотребљиви делови.<ref>[http://www.ext.colostate.edu/pubs/foodnut/09348.htmln -{Конзервирање поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
''Прање'' је поступак када се са површине плодова одстрањују [[микроорганизми]], [[инсектицидиинсектицид]]и, као и друга заштитна средства. За прање се употребљава чиста пијаћа вода или вода закисељена [[сирће]]том или [[сода бикарбона|содом бикарбоном]].
 
''Бланширање'' је врло важна припремна радња чији је задатак у првом реду разарање ензима као главног изазивача промена боје и укуса и осигурање потребне еластичности производа. Бланшира се у струји водене паре или воде на температури 85-95&nbsp;°C која је довољна да у року неколико минута разори беланчевинасти део ензима .
Ред 95:
* Маринирано поврће
* Усољено поврће
* [[СокВоћни сок|Сокови]]ови и концентрати од поврћа
* Остали производи од поврћа умак, кечап, [[ајвар]].
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Поврће”