Гргеч — разлика између измена

| regnum = [[Животиња|Животиње]]

| binomial_authority = -{[[CarolusКарл Linnaeusфон Лине|Linnaeus]]}-, [[1758]]

Гргеч, док је млад је издужен, а са годинама му дужина тела расте, а посебно код [[језеро|језерских]], дугоживећих, старих јединки, те се постиже [[хидродинамичан облик]]. [[Глава]] му је пропорционална телу и има снажна велика [[уста]] са оштрим купастим [[зубизуб]]маима. Сва [[пераје|пераја]], нарочито репно, добро су развијена, а оба леђна су нешто виша код бандара из [[текуће воде|текућих вода]]. У аналном перају се налазе две [[бодља|бодље]], а на задњем делу предњег леђног пераја се налази црна [[мрља]]. Тело покривају ситне [[ктеноиде|ктеноидне]] [[крљушт]]и. Нијансе боје тела, дебљина, као и број пруга могу варирати, а све у зависности од [[станиште|станишта]].

[[Колорит]] је код гргеча у [[Србија|Србији]] зеленкастожућкаст, са вертикалним црним пругама (5-8) дуж бокова тела. [[Трбух]] му је [[сребрна боја|сребрнкаст]], а доња пераја [[црвена боја|црвене боје]]. Животни век варира од [[популацијастановништво|популације]] до популације. У појединим популацијама њихов животни век једва да пређе 6 до 7 година. Ипак има популација у којима се могу срести и много старији примерци.

Може живети у најразличитијим стаништима: текућим, брзим водама и спорим – мирним [[река]]ма, у [[језеро|језерима]] и [[мочвара]]ма, па чак и у обалном делу слабо ослањених [[море|мора]]. При дужини од 4 до 7 -{mm}- храни се [[ракови|рачићима]] и [[планктонипланктон]]маима. При дужини од 40 до 50 -{mm}- прелази полако на исхрану ситним [[бескичмењаци]]ма [[фауна|фауне]] дна; [[ларва|ларве]] [[инсекти|инсеката]], претежно [[комарац]]а. Касније, достизањем дужине од 13 до 15 -{cm}- храни се [[рибарибе|рибама]]ма. Лови искључиво дању, највише у [[Зора (јутро)|зору]] и сумрак, али и преко дана, зависно од потребе за [[храна|храном]]. Ноћ проводи у плиткој приобалној води на дну, потпуно неактивно. Са доласком ноћи и поласком на починак [[јато]] се распада, да би се изјутра опет формирало. Одрасли бандари [[зима|зими]], из [[дубина]], периодично долазе у плиће делове да нешто улове и поједу, па се затим поново враћају у дубину. Одрасли бандари су често усамљени, али у младости лове плен и као јатни предатори.

Свој [[мрест]] обавља на различитим подручјима, па и на разним дубинама, током дана и ноћу, а траје од недељу до месец дана, обично 10 до 14 дана, што умногоме зависи од [[температура|температуре]]. На подручја мреста долазе прво мужјаци, а тек после неколико дана и женке. Оне пливају унаоколо да би привукли мужјаке који их прате - најчешће група од 2 до 5 мужјака. Пред мрест женка обично плива у круг, да би затим лучним савијањем тела и [[контракција]]ма избацила [[икра|икру]] (у року од 5 секунди) у виду дугачке, спирално изувијене траке (дугачке до 2,1 -{m}- и широке 5 до 10 -{cm}-). Женке бандара имају само један [[јајник]], који је настао спајањем првобитна два. Мужјаци, обично по два (са сваког краја траке ка средини - по један), одмах после полагања икре пливају и над траком избацују [[млеч]]. После мреста у времену од око пола сата и мужјаци, а нарочито женке су ошамућени, изгубљеног осећаја за [[равнотежа|равнотежу]], а потом се, полако, потпуно опорављени удаљавају са мресног подручја. Икра после [[оплодњаоплођење|оплодње]] има [[пречник]] од 2 до 3 -{mm}-. [[Инкубација (биологија)|Инкубација]] икре траје, у зависности од температуре воде од 8 до 14 дана. Тек изваљена млађ дуга је између 4 и 6 -{mm}-. Оптимална температура воде је 14 степени, јер је тада преживљаваље икре и млађи највеће. После изваљивања, млађ проводи време у мирним деловима приобаља, а како расте, креће се ка отвореној води, у исхрану [[планктон]]ом при површини. Почетком [[лето|лета]], при величини од око 5 -{cm}-, враћа се у приобаље или на дно до дубине од око 3 -{m}- и прелази на исхрану [[фауна|фауне]] дна. Ту борави до касне [[јесен]]и, кад са падом температуре полако одлазе ка дубинама где презимљава. Преживљавање зависи од успеха у исхрани током прве године живота. Њихова брзина пливања и убрзање нису импозантни, те им појединачно већина риба лако умакне, али могу да користе колективни лов у јату.