Википедија

Владо Поповић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Генерали ЈНА; додана категорија [[:Категорија:Генерали ЈНА у резерви|Генерали ЈНА у резерв…
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 5:
| опис_слике=Владо Поповић
| датум_рођења =[[27. јануар]] [[1914]].
| место_рођења =[[Горњи Брчели]], код [[Бар (град)|БарБара]]а
| држава_рођења =<br />{{застава|Краљевина Црна Гора}}
| датум_смрти =[[1. април]] [[1972]]. ('''58''' год.)
Ред 26:
{{!}}}
}}
'''Владимир Владо Поповић - Шпанац''' ([[Горњи Брчели]], код [[Бар (град)|БарБара]]а, [[27. јануар]] [[1914]] — [[Лондон]], [[1. април]] [[1972]]), учесник [[шпански борац|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], генерал ЈНА, дипломата [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[27. јануар]]а [[1914]]. године у селу [[Горњи Брчели]], код [[Бар (град)|Бара]], краљевина Црна Гора. Потиче из официрске породице . Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију на [[Цетиње|Цетињу]]. Апсловирао је [[1937]]. на [[Медицински факултет у Београду|Медицинском факултету]] у [[Београд]]у.
 
Још у раној младости, укључио се у рад омладинског [[Раднички покрет|радничког покрета]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] је постао [[1930]], а [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партија Југославије]] [[1932]]. године. За време студија на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]] је био један од организатора и руководилаца револуционарног студентског покрета. У периоду од [[1935]]. до [[1937]]. године је био члан, а потом и секретар Универтитетског комитета КПЈ. Због револуционарне активности више пута је хапшен.
 
Учествовао је на Светском конгресу студента-комуниста у [[Париз]]у, [[1937]]. године, као представник Београдског универзитета, заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] и [[Милован Луле Матић|Милованом Лулом Матићем]]. После конгреса успео је да се пребаци из [[Француска|Француске]] у [[Шпанија|Шпанију]] и приступи Републиканској армији. Прво се борио у батаљону „[[Георги Димитров|Димитров]]“ 15. интернационалне бригаде, па у 129. интернационалној бригади, у којој је био секретар партијске организације [[Југословени|Југословена]]. Имао је чин [[капетан]]а шпанске републиканске армије.
 
После пораза Шпанске републике, заједно са другим интербригадистима, био је затворен у концентрационим логорима у Француској. Године [[1939]]. успео је да побегне из логора и илегално се пребаци у [[Југославија|Југославију]]. У Београду поново преузима дужност секретара Универзитетског комитета КПЈ, а убрзо постаје и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Касније је био инструктор [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]]. Учествовао је у раду [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у.
 
На седници Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], [[4. јул]]а [[1941]]. године у [[Београд]]уБеограду, на којој је донета одлука по подизању општенародног устнака, Владо Поповић је одређен за делегата ЦК КПЈ при [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Учествовао је и на [[Саветовање у Столицама|војно-политичком саветовању у Столицама]], септембра [[1941]]. године, када је изабран за члана [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда Југославије]].
 
Поред функције делегата [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], Владо је у [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичкој партији Хрватске]] обављао разне друге одговорне дужности. Од половине јула [[1941]]. године био је секретар Оперативног руководства ЦК КПХ, а од пролећа [[1942]]. Био је секретар Бироа ЦК КПХ.
 
Средином [[1943]]. године именован је за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег босанског корпуса]]. Када је [[1944]]. године [[Коста Нађ]], постављен за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба НОВ и ПО Војводине]], Владо преузима функцију команданта Трећег корпуса и добија чин [[генерал-мајор]]а. У овом периоду корпус је водио борбе за ослобођење [[Босна (област)|Босне]] и стварање услова за [[Битка за Србију 1944.|продор јединица НОВЈ у Србију]]. Новембра [[1944]]. године Владо прелази на рад у централним органима нове Југославије, и ради у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КПЈ]].
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]] радио је у дипломатској служби:
* [[1945]]. године био је представник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] при влади Отачаственог фронта Бугарске и представник ЦК КПЈ код Централног комитета Бугарске радничке партије,
* од [[1945]]. до [[1948]]. године амбасадор ФНРЈ у [[Москва|Москви]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]],
* од [[1948]]. до [[1950]]. године први помоћник министра иностраних послова ФНРЈ, [[Едвард Кардељ|Едварда Кардеља]],
* од [[1950]]. до [[1954]]. године амбасадор ФНРЈ у [[Сједињене Америчке Државе|САД]],
* од [[1954]]. до [[1955]]. године председник Одбора за иностране послове [[Савезна скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]]
* од [[1955]]. до [[1958]]. године први амбасадор ФНРЈ у [[Кина|НР Кини]]
* [[1958]]. године изабран је за члана [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и председника Одбора за економске односе са иностранством. Касније је био генерални секретар [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]].
 
Као дипломата учествовао је на великом броју међународних, регионалних и других скупова. Био је члан југословенске делегације на Париској мировној конференцији, [[1946]]. године. Учествовао је на више заседања [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], у периоду од [[1946]]. до [[1955]]. године; на Другом самиту несврстаних земаља у [[Каиро|Каиру]], октобра [[1964]]. и на низу састанака дипломатских представника Југославије са представницима других земаља и организација.
 
За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] биран је на [[Пети конгрес КПЈ|Петом]], [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]], [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу]], а на [[Девети конгрес СКЈ|Деветом конгресу СКЈ]], одржаном марта [[1969]]. године у [[Београд]]уБеограду изабран је за члана Председништва СКЈ.
 
Умро је [[1. април]]а [[1972]]. године у [[Лондон]]у, а сахрањен је у [[Београд]] у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и низа других иностарних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[10. јул]]а [[1952]]. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Владо_Поповић”