Овај израз се користи за описивање [[скандинавскиСеверногермански језици|скандинавских]], [[српски језик|српског]], [[хрватски језик|хрватског]], [[старогрчки језик|старогрчког]], [[јапански језик|јапанског језика]], неких [[дијалекат]]а [[корејски језик|корејског]] и [[шангајски језик|шангајског језика]]. Тонски акценат се често представља као посреднички између тона и нагласка, али то није [[концепт]] који је потребан за описивање било којег [[језик]]а.
Мисли се да [[индоевропскипраиндоевропски прајезикјезик]] има састав тонског акцента који је сачуван у [[старогрчки језик|старогрчком]] и ведик [[санскрит]]ском језику, где се касније променило у наглашени [[акценат]] <!-- stress accent-->. У другим [[индоевропски језици|индоевропским језицима]], као што су [[шведски језик|шведски]], [[норвешки језик|норвешки]], [[литвански језик|литвански]], [[српски језик|српски]] и [[српскохрватскихрватски језик|српскохрватски]], нови састав тонског акцента се развио у оне који су неповезани са индоевропским прајезиком. Састав [[литвански језик|литванског]], [[српски језик|српског]] и [[српскохрватскихрватски језик|српскохрватскогхрватског језика]] може да произлази из једне [[иновација|иновације]] у [[старословенски језик|старословенском језику]].
