Слободан Ракитић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Slobodan_Rakitic.jpg|мини|десно|Слободан Ракитић]]
'''Слободан РАКИТИЋРакитић''' (''Slobodan Rakitić'') је рођен [[30. септембар|30. септембра]] [[1940]]. године у Власову, крај [[Рашка|Рашке]]. Дипломирао је на [[Филолошки факултет|Филолошком факултегу]] у Београду. Песник, есејиста, политичар, представник поетске метафизике. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист [[Књижевна реч]] (1972). Од 1973. године запослен је на [[Коларчев народни универзитет |Коларчевом народном универзитету]], као уредник катедре за књижевност и језик.
 
'''Слободан РАКИТИЋ''' (''Slobodan Rakitić'') је рођен [[30. септембар|30. септембра]] [[1940]]. године у Власову, крај [[Рашка|Рашке]]. Дипломирао је на [[Филолошки факултет|Филолошком факултегу]] у Београду. Песник, есејиста, политичар, представник поетске метафизике. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист [[Књижевна реч]] (1972). Од 1973. године запослен је на [[Коларчев народни универзитет |Коларчевом народном универзитету]], као уредник катедре за књижевност и језик.
 
Објавио је књиге песама: '''Светлости рукопис''' ([[1967]]), '''Рашки напеви''' ([[1968]]), '''Свет нам није дом''' (1970, друго допуњено издање [[1979]]), '''Земља на језику''' (1973), '''Песме о дрвету и о плоду''' (1978), '''Жудња за југом''' (1981), '''Потомак''' (1982), '''Основна земља''' (1988), допуњено издање 1989. и 1990), '''Тапије у пламену''' (1990, друго издање 1991). '''Душа и спруд''' (1994), '''Изабране песме''' (1998); ''књиге есеја'': '''Од Итаке до привиђења''' (1985), '''Облици и значења''' (1994); ''зборник:'' '''Поезија романтизма југословенских народа''' (1978) и '''Изабрана дела у пет књига'''([[1994]]).
 
Слободан Ракитић је био посланик у првој вишестраначкој [[Скупштина Србије|скупштини Србије]] (1991 -1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993-1994), председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке.
 
Добио је књижевне награде ''[[Милан Ракић]]'', ''[[Исидора Секулић]]'', ''[[Награда Бранко Миљковић|Бранко Миљковић]]'', [[Петар Кочић]], [[Јован Дучић]], ''[[Лаза Костић]]'' и Златни крст кнеза Лазара. Књига '''''Тапије у пламену награђена''''' награђена је ''Октобарском наградом Београда'' за 1990. годину и наградом ''[[Раде Драинац]]'' 1991. Песме су му превођене на више језика.
 
''Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу.'' (М.К.)