Епир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Римске провинције помоћу геџета HotCat |
мНема описа измене |
||
Ред 35:
[[стари Рим|Римску]] власт касније је наследила [[Византија]], под којом Епир проводи неколико векова мира. Значај Епира нагло нараста [[Пад Цариграда (1204)|падом Цариград]]а под [[Крсташи|Крсташе]] у [[Четврти крсташки рат|Четвртом крсташком рату]] [[1206.]] године. У области Епира крсташка власт се није успоставила, па се развила [[Епирска деспотовина]], са којом је [[Србија у доба Немањића|Немањићка Србија]] имала доста додира. Она је трајала до [[1340.]] године, када је поново потпала под власт [[Византија|Византије]]. Позна [[Византија]] је већ тад била у расулу, па је до [[1479.]] године највећи део Епира пао у руке [[Турци Османлије|Турака Османлија]]. [[Млеци]] су једино дуже држали неколико малих лука на јонској обали.
[[Османлије|Османлијска]] владавина Епиром трајала је више од пет векова. Као забачена област у оквиру царевине Епир је имао одређене повластице. Међутим, током времена [[Православље|православни]] и [[Грци|грчки]] елемент је слабио, а [[Ислам|муслимански]] и [[Албанци|албански]] јачао. Од средине 18. века долази до опадања [[
Већи део Епира је коначно прикључен [[Грчка|Грчкој]] [[1913.]] године, на основу [[Грци|грчких]] освајања током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. Међутим, северни део Епира са изразито мешаним [[Грци|грчко]]-[[Албанци|албанским]] становништвом је припао новооснованој [[Албанија|Албанији]], са чиме се Грци нису мирили, па је цело међуратно раздобље обележен бунама северноепирских [[Грци|Грка]]. Коначно, дато питање је решено после [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је [[Грчка]] протерала [[Чам Албанци|Чам Албанце]], као [[Фашизам|фашистичке]] колаборационисте, са југа, а примила много [[Грци|грчких]] пребеглица са севера Епира. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] грчки део Епира је постао засебна [[Периферија Епир|периферија]] (покрајина) у оквиру [[Грчка|Грчке]].
| |||