Прва крагујевачка гимназија — разлика између измена

[[Hatišerif|Хатишерифом]] из 1830. године, [[Срби|Србима]]ма је дозвољено да сами установљавају [[Школа|школе]], [[Болница|болнице]], [[штампарство|штампарије]] и [[Пошта|пошту]]. Исте године, на настојање [[Вук Стефановић Караџић|Вука С. Караџића]] и [[Димитрије Исаиловић|Димитрија Исаиловића]] у [[Београд|Београду]]у почиње са радом „верховну“ или Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови [[Милан Обреновић|Милан]] и [[Михаило Обреновић|Михаило]]. Када се [[Димитрије Исаиловић]], [[1833]]. године са типографије преселио у [[Крагујевац]], [[Милош Обреновић|кнез]] је наредио да и ђаци крену за наставником.

Тако је Велика школа у престоници [[Србија|Србије]] почела са радом у новембру [[1833]]. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, [[1835]]. године, школа је званично названа [[Гимназија]]. У то време имала је четири разреда и четири професора, ау школској [[1838]]/[[1839|39]] години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Био је то први школски закон у [[Србија|Србији]], на основу кога су касније отваране и [[Гимназија|Гимназије]] у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у [[Гимназија|Гимназији]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] на шест година. Бурни политички догађаји са средине [[19. век|XIX века]] узроковали су да [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачка Гимназија]] буде укинута [[1842]]. године, али то је потрајало само до [[1845]], када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у [[Крагујевац|Крагујевцу]] поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се [[полугимназија]] из [[Чачак|Чачка]] пресели у [[Крагујевац]]. [[Полугимназија]] је у [[Крагујевац|Крагујевцу]] почела да ради у „гостинске конаку“ и ту остала све до школске [[1851]]/[[1852|52]] када је пресељена у „правитељствено“ здање крај старе цркве. Како због повећања броја студената нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала [[Црква|цркви]]. Тако је [[Гимназија]] радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. [[1868]]. године дозидане су две учионице и један ходник.

Велики број ђака и професора стрељан је [[21. октобар|21. октобра]] [[1941]]. године. Стрељање је извршила [[Немачка]] [[окупација|окупаторска]] [[војска]]. Тај дан се сваке године обележава манифестацијом ''„[[Велики школски час]]“'' у [[Масакр у Крагујевцу|Шумарицама]] код [[споменик]]а стрељаним ђацима. Том догађају је посвећен велики број [[песма|песама]], [[поема]], [[проза|прозних]] дела, [[сећање|сећања]], а најпознатија је поема ''„[[Крвава бајка (филм)|Крвава бајка]]“'' чији је аутор [[Десанка Максимовић]]. [[21. октобар]] је [[Дан школе]] Прве крагујевачке гимназије.