Стаљинизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Убрзана индустријализација СССР-а се правдала настојањима да се убрза развој друштва према [[Комунизам|комунизму]], као и настојањем да се превлада ранија заосталост у односу на друге земље те стекне способност супростављања спољашњим и унутрешњим непријатељима.<ref>Stephen Kotkin. ''Magnetic Mountain: Stalinism As a Civilization''. First Paperback Edition. Berkeley and Los Angeles, California, USA: University of California Press, 1997. ISBN 978-0-520-20823-0. Pp. 70-71.</ref> Убрзану индустријализацију је пратила масовна [[Колхоз|колективизација]] пољопрвиреде и убрзана [[Урбанизација|урбанизација]].<ref name="Stephen Kotkin 1997. Pp. 70-79">Stephen Kotkin. ''Magnetic Mountain: Stalinism As a Civilization''. First Paperback Edition. Berkeley and Los Angeles, California, USA: University of California Press, 1997. ISBN 978-0-520-20823-0. Pp. 70-79.</ref>
Стаљинизам је, међутим, далеко познатији по томе што је заузео изузетно радикалан став у концепту [[Класна борба|класне борбе]], односно што је масовно користио државни репресивни апарат како би друштво насилно очистио од [[Буржоазија|буржоазије]], [[Кулаци|кулака]] и других "класних непријатеља", укључујући и чланство владајуће [[КПСС|Партије]] које се сматрало недовољно верним стаљинистичким концептима; то је насиље, спроведено кроз [[Чистка|чистке]] и масовне прогоне, од којих су најзлоглашенији постали ткз. [[
Ти су догађаји с временом дали значајне аргументе [[Антикомунизам|антикомунистичкој]] и [[Антисовјетизам|антисовјетској]] пропаганди, а стаљинизам је постао пежоративни који је служио за описивање [[Тоталитаризам|тоталитарне]] владавине [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]], сви негативни аспекти [[Комунизам|комунизма]] као идеологије и његове примене у пракси. Од [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Политика|политике]] се после његове смрти почело оргађивати и ново [[СССР|совјетско]] руководство, које је након XX конгреса [[КПСС]]1956. започело процес [[Дестаљинизација|дестаљинизације]]. С друге стране, део комунистичких партија се одбио одрећи стаљинистичке идеологије и у пракси, а за шта је најпознатији прмер [[Комунистичка партија Кине]] под водством [[Мао Цедунг]]а, која је развила властиту идеологију [[Маоизам|маоизам]] као својеврсни настанак и огранак стаљинизма. Та је одлука довела до [[Совјетско-кинески расцеп|совјетско-кинеског расцепа]] 1960-их; [[Мао Цедунг|Маоу]] се прикључила [[Народна Република Албанија|СР Албанија]] под [[Енвер Хоџа|Енвером Хоџом]] која је задржала свој стаљинистички карактер, али је 1978. након доласка [[Денг Сјаопинг]]а на власт дошло до [[Кинеско-албански расцеп|Кинеског-албанског расцепа]] при чему је створен нови марксистичко-лењинистилчки правац који се назива [[Хоџизам]]. Иако КП Кине данас још увек формално Стаљина сматра једним од извора своје службене идеологије, једином стаљинистичком земљом света се обично назива једино [[Северна Кореја]].
| |||