Стаљинизам — разлика између измена

Ти су догађаји с временом дали значајне аргументе [[Антикомунизам|антикомунистичкој]] и [[Антисовјетизам|антисовјетској]] пропаганди, а стаљинизам је постао пежоративни који је служио за описивање [[Тоталитаризам|тоталитарне]] владавине [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]], сви негативни аспекти [[Комунизам|комунизма]] као идеологије и његове примене у пракси. Од [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Политика|политике]] се после његове смрти почело оргађивати и ново [[СССР|совјетско]] руководство, које је након XX конгреса [[КПСС]] 1956. започело процес [[Дестаљинизација|дестаљинизације]]. С друге стране, део комунистичких партија се одбио одрећи стаљинистичке идеологије и у пракси, а за шта је најпознатији прмер [[Комунистичка партија Кине]] под водством [[Мао Цедунг]]а, која је развила властиту идеологију [[Маоизам|маоизам]] као својеврсни настанак и огранак стаљинизма. Та је одлука довела до [[Кинеско-совјетски раскол|kинескокинеско-совјетског раскола]] 1960-их; [[Мао Цедунг|Маоу]] се прикључила [[Народна Република Албанија|СР Албанија]] под [[Енвер Хоџа|Енвером Хоџом]] која је задржала свој стаљинистички карактер, али је 1978. након доласка [[Денг Сјаопинг]]а на власт дошло до [[Кинеско-албански раскол|кинеско-албанског раскола]] при чему је створен нови марксистичко-лењинистилчки правац који се назива [[Хоџизам]]. Иако КП Кине данас још увек формално Стаљина сматра једним од извора своје службене идеологије, једином стаљинистичком земљом света се обично назива једино [[Северна Кореја]].