|
Посебан значај и утицај међу Србима у БиХ имао је ''Соколски покрет'', који се у својој организацији и раду није обазирао на државне границе.
Од самог краја 19. века, па до првих деценија 20. века оснивана су широм српског етничког простора патриотска друштва [[Соколски гимнастички систем|Сокола]] и [[Друштво Побратимство|Побратима]].<br />Аустроугарска је знала да иза ''„Народне одбране“'' стоји Влада Краљевине Србије, а да је за целокупни српски ''Соколски покрет'' био (''од 1908. године'') посебно задужен генералштабни [[пуковник]] [[Милутин Мишковић|Милутин Гр. Мишковић]] (1864—1934).
Аустроугарска је знала да иза ''„Народне одбране“'' стоји Влада Краљевине Србије, а да је за целокупни српски ''Соколски покрет'' био (''од 1908. године'') посебно задужен генералштабни [[пуковник]] [[Милутин Мишковић|Милутин Гр. Мишковић]] (1864—1934).
Од 1911. године (''сви Српски соколи су наступили јединствено већ на „Другом свесоколском слету“ који се одржао у Загребу од 12. до 16. августа 1911. године'')<ref>{{sfn|Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, |1927, стр. |pp=229'')</ref>}}, све су се српске соколске жупе (''Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци'') и друштва ујединиле у ''„Савез српског соколства“ '' (''у [[Београд]]у'').
Седиште ''„Савеза српског соколства“'' налазило се ''„у истој згради“''<ref>{{sfn|Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, |1927, стр. |pp=286'')</ref>}} у којој је била и полувојна српска патриотска организација ''[[Народна одбрана|„Народна одбрана“]]'' (''основана је 1908. године''), што ће касније (''после [[Сарајевски атентат|Сарајевског атентата 1914. године]]'') аустроугарске окупационе власти искористити као разлог за гашење српских соколских организација на територији под њиховом контролом.<ref> {{sfn|Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, |1927, стр. |pp=338'')</ref><br />}}
Соколска удружења су била места окупљања младих, код којих се захваљујући изузетно квалитетном васпитачком кадру (''састављеном од угледних Срба'') убрзано развијала национална свест. <br />Ништа пре њега, а ни после њега није успело толико да мобилише масе људи око напредних националних идеја.▼
▲Соколска удружења су била места окупљања младих, код којих се захваљујући изузетно квалитетном васпитачком кадру (''састављеном од угледних Срба'') убрзано развијала национална свест.<br />
Ништа пре њега, а ни после њега није успело толико да мобилише масе људи око напредних националних идеја.<br />
== Политичка клима у БиХ после Сарајевског атентата ==
| 