Франо Супило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређено |
Нема описа измене |
||
Ред 37:
По завршетку грађанске школе хтио је да постане поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке, које Супило није могао да издвоји. Када није успио да добије стипеднију у фебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком априла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По завршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја [[1890]]. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној "србијанској пропаганди". Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почео да излази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[Љетопис Попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], у којем се јужна [[Далмација]] назива Црвеном Хрватском. Као име издавача у заглављу листа налазило се Супилово име. У то вријеме био је присталица [[Анте Старчевић|Старчевићеве]] [[
Након раскола у Странци права, Супило је критиковао [[Јосип Франк|Јосипа Франка]], тврдивши како је он зачетник опасне политике која је под бучним шовинистичком фразама настојала да хрватску политику повјеже са [[Беч]]ом, те да је Франк као слуга те политике омогућавао стварање [[Хрватска|Хрватске]], која би постала средство аустријског продора на [[Балкан]]. У јануару [[1890]]. покренуо је на [[Сушак]]у ''Нови лист'', али је у марту [[1901]]. због цензуре прешао с листом у [[Ријека|Ријеку]], гдје је закон о штампи био нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа је промијенио [[1907]]. године у ''Ријечки нови лист''. Упркос трајним политичким и материјалним тешкоћама све до емигрирања у јулу [[1914]]. године, истрајао је у штампи свог листа, који је убрзо постао најутицајнији опозициони лист у Хрватској. На основу искуства [[Хрватски народни покрет|Хрватског народног покрета]] (1903—1904), у ком је активно судјеловао, конципирао је основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започео борбу за остваривање својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети да заигра улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.
| |||